Без Брисела смо нула

Све што се у Бриселу догађа и све одлуке које се тамо доносе, имају само једну меру – грађане, Албанце и Србе. Дакле, Брисел ће успети онолико колико грађани Косова и Србије буду имали користи од тог дијалога

У Бриселу су 2. септембра два преговарачка тима заокружила један сет питања о којима се у Београду проповеда на један, а у Приштини на други начин. Овога пута нас је занимало шта мисле и како на дијалог у Бриселу гледају представници цивилног друштва у Приштини. Одабрали смо у Приштини познатог интелектуалца Бекима Блакаја, директора Фонда за хуманитарно право.

- Све што се у Бриселу догађа и све одлуке које се тамо доносе , имају само једну меру – грађане, Албанце и Србе. Дакле, Брисел ће успети онолико, колико грађани Косова и Србије буду имали користи од тог дијалога - одговара Блакај тек сто смо му рекли о чему желимо да разговарамо.

ВИСОКА ЦЕНА

Како ви гледате на Брисел? Колико ће он на Косову остати упамћен?

- Без обзира што овај или онај појединац, ова или она заједница, имају неке примедбе, Брисел ће дуго живети у косовском сећању. Неки кажу да он поставља услове и правила. Ја мислим да ће Брисел урадити много за релаксацију односа на Балкану и Косову.

У којој мери нам је Брисел као посредник у дијалогу био потребан?

ПРОФИЛ

Беким Блакај је истакнути албански интелектуалац млађе генерације. Рођен је 1971. године у Истоку. Школовао се у Приштини и Београду, где је био приморан да прекине студије на Факултету организационих наука. Повратком у Приштину од 2000. године, у Фонду за хуманитарно право ради као истраживач повреда људских права и ратних злочина. Од 2006. године Блакај је директор Фонда за хуманитарно право у Приштини. Ожењен је и отац једног детета.

- Наравно да нам је био јако потребан. Да није било Брисела, не би било ни разговора. Мислим чак да ни једа страна, дакле ни Приштина ни Београд, још дуго, дуго не би осетила потребу за дијалогом. Не слажем се наравно са онима који гунђају да Брисел стално условљава, намеће ставове. Не, Брисел и администрација канцеларије Роберта Купера добро схватају да су они ти који морају да покрећу ствари са мртве тачке. Они то раде у складу са развојем ситуације на терену. Без Брисела ми би били на нули.

Како, из угла посла којим се бавите, гледате на досадашње одлуке два преговарачка тима?

- Ми у цивилном друштву поздрављамо све одлуке Брисела. Те одлуке имају своју високу цену. И слобода кретања, и лична документа и катастар. Како данас да замислимо живот човека који нема слободу кретања? Како да замислимо грађане без личних докумената? Како да замислимо грађане који не могу да остваре своје право на имовину? Знате, то многи не виде и не препознају. Али за грађане од тих, нема важнијих питања.

НЕМА ЗАКЕРАЊА

Бриселска књига још није затворена, има још отворених спорних питања, па ће дакле бити и дијалога?

ДОЂИТЕ У ПРИШТИНУ

Долазите ли на југ Србије?
-Нисам скоро био, али ако ми се укаже прилика радо ћу доћи. Желео бих да се и лично уверим у ситуацију и квалитет живота грађана у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Ја истовремено желим да вама из „Врањских“, које имају своју мисију, о којима сам много слушао и читао, првом приликом будем домаћин у Приштини - казао је на крају Беким Блакај.

Када очекујете крај бриселског дијалога? Какав ће он бити?

- Немам неки јасан став о крају дијалога. Из мог угла гледано, најважније је што је ту Брисел посредник. Јер, за Европу је примарна ствар да Београд и Приштина реше свако спорно питање. Европа једноставно не жели да прихвати ни једну ни другу земљу у своје редове, а да она са другом страном није решила буквално сва спорна питања. То је добро, а многи у томе управо „препознају“ закерање Брисела, што није тачно.

БЕЗБЕДАН САМ У БЕОГРАДУ

Колико сте често у Београду? Када сте тамо били последњи пут?
- У Београд идем врло често. Последњи пут сам био прошле недеље, када смо промовисали први том „Косовске књиге памћења“. Желим вашим читаоцима да истакнем да је то дело више аутора у коме смо објавили имена и тачне податке за свих 2.046 страдалих на Косову 1998. године, - Срба. Албанаца, Рома, Бошњака, Црногораца и других. Уз сваку жртву објаснили смо околности како је страдала. Утврдили смо тако да је те године било тачно 2.046 жртава, од чега 1.705 Албанаца, 280 Срба и 61особа из других заједница. Свака година све до 2012. имаће свој том у овој едицији.

Колико сте у Беграду безбедни? Да ли сте имали неких проблема?
- Никада на путу или боравећи у Београду нисам имао проблема. Наравно, неки су имали проблеме тамо до 2002. године. Сада их немају. Мислим да ово треба да знају сви грађани Косова. Знам да код људи постоје предрасуде, некакви страхови. Да би били сигурни да тога нема, људима се мора пружити шанса да се сами увере. А да би се уверили, морали би да путују. Мислим да сада неко о тим питањима треба више да размишља.