Гокче у КПЗ Ниш

Државно тужилаштво на седници ванрасправног већа Вишег суда предложило укидање притвора, са чиме се Тасић сагласио мислећи да ће бити пуштен кући. Испало је да се ради о малом гафу правосуђа јер је Тасићу истог дана, након што се обрадовао слободи, саопштена непријатна вест - Основни суд у Врању издао је налог за његово хитно спровођење на издржавање затворске казне у КПЗ Ниш по правоснажној пресуди Вишег суда за покушај убиства Зорана Поповића Попа 2003. године. Адвокат Драган Николић, Тасићев бранилац, убеђен је да је поступком суда прекршен закон

Горан Тасић Гокче (39), „жестоки момак са врелог врањског асфалта“, завршио је у затвору. После више година суђења, неколико притварања, бекстава од полиције, потерница и више кривичних дела која су резултирала озбиљним оптужбама државног тужилаштва против њега, те судским процесима у овдашњем Вишем суду, изненада и потпуно неочекивано пребачен је прошлог четвртка (1. септембар) из притворске јединице Окружног затвора у Врању у Казнено-поправни завод (КПЗ) Ниш на издржавање затворске казне у трајању од три године и три месеца према пресуди Вишег суда у Врању К.бр. 22/10 од 17. децембра 2010. године. Њоме је оглашен кривим за киривично дело „убиство у покушају“ учињено на штету Врањанца Зорана Поповића Попа, почињено 24. јула 2003. године у Улици Петог конгреса у Врању.

УМЕСТО КУЋИ, У ЗАТВОР

Могло би се рећи да је ствар око Тасићевог пребацивања у Ниш на издржавање казне затвора изведена са поприличном дозом тајности имајући у виду да су, како сазнајемо из извора блиских правосуђу, и сам Тасић те његови адвокати били поприлично изненађени оваквим расплетом. Тасић је, наводно, био уверенен да неће никуд из притвора Окружног затвора. Такође, све се догодило дан пре него је он са још петоро осуђених требало да се појави у судници Вишег суда на наставку суђења где је првооптужени за продужено кривично дело „изнуда“ на штету посланика НС Нове Србије из Врања Радослава Мојсиловића. Нове околности, међутим, одложиле су наставак тог процеса.

- Тасић је наведеног дана - наводи извор „Врањских“ - доживео прави шок. Он је најпре у јутарњим часовима доведен на седницу већа Вишег суда на којој се одлучивало о продужетку притвора. Деловало је као да не сумња да ће и даље остати у притвору у Врању. О слободи сигурно није размишљао, а нешто треће није му било ни на крај памети. Међутим, на тој седници тужилаштво је, на његово запрепашћење, предложило укидање притвора.

Са тиме се Тасић наравно сагласио, очекујући да ће бити пуштен кући.

- Чекала га је, међутим, непријатна вест - наставља саговорник „Врањских“ - јер је по пресуди Вишег суда Основни суд у Врању, што је уобичајена процедура, издао налог за његово хитно спровођење на издржавање затворске казне у КПЗ Ниш. Иако су адвокати тражили да буде пуштен кући, њихову молбу правосудни органи нису услишили, па је Тасић под пратњом, као осуђеник, премештен у Ниш.

Драган НИКОЛИЋ, један од Тасићевих бранилаца, каже да је оваквим поступањем локалног правосуђа прекршен закон.

- Тасић је послат на издржавање затворске казне без позива, без да му се омогући да евентуално напише молбу за одлагање због здравственог стања, где би на евентуалан негативан одговор в.д. председника Основног суда имао право да се жали вишој инстанци како налаже процедура предвиђена Законом о извршењу кривичних санкција. Уместо тога, само је дат налог Окружном затвору у Врању о спровођењу у КПЗ Ниш, чиме је направљен преседан јер то није уобичајено када је реч о осталим осуђеницима - каже Николић.

Тасићев бранилац указује да је све изведено неспретно, чиме су његовом клијенту прекршена права загарантована законом..

- Треба - наглашава Николић - направити разлику између следећег: Тасић је осуђен по једном предмету (убиство у покушају Зорана Поповића), а у притвору се налазио по сасвим другом кривичном делу (изнуда на штету посланика Мојсиловића, п.а.). Није њему правоснажна пресуда за изнуду, јер то суђење још траје, па да би могли да га по аутоматизму пребаце у Ниш. Само у случају да је он био у притвору за дело за које треба да иде на издржавање казне могућа би била процедура коју је применио суд. Морао је председник Основног суда да му упути позив за издржавање казне, да му одреди време и место где треба да се јави. Тај позив Тасић није добио у притвору да би могао да искористи сва права о којима сам већ говорио, а која стоје на расплагању људима који треба да оду на издржавање затворске казне. Чак и кад би одбио молбу за одлагање, Основни суд мора да донесе ново решење на које би осуђени имао право жалбе председнику Вишег суда. Тек уколико би он одбио жалбу осуђеног, решење би постало правоснажно и извршно. Једино би то био легалан начин да човека пошаљете у затвор.

ТАСИЋ НА ПРИЈЕМНОМ

Према уобичајеним затворским правилима, Тасић је по доласку у Ниш смештен у тзв. пријемно одељење казнено-поправног завода. Тамо може остати најдуже тридесет дана. Након тога би, по предлогу затворског стручног тима који скенира његово понашање од момента доласка, уз анализирање досијеа, требало да буде распоређен у неки од три постојећа затворска блока – затворени, полуоотворени или отворени. Претпоставља се да ће у почетку то бити ово прво одељење због тежине кривичног дела за које је осуђен, али и још два судска процеса у току (види оквир).

Тасић је у притворској јединици Окружног затвора, пре упућивања на издржавање казне у КПЗ Ниш, непрекидно провео више од петнаест месеци - од 19. маја 2010. до 1. септембра 2011. године. Како је реч о притвору за друго дело (изнуда), а не за оно за које је већ осуђен, тај период неће му бити урачунат у казну. Тако ће Тасићу од три месеца и три године бити одбијено нешто мање од месец дана (од 17. априла до 10. маја 2004.) колико је раније притваран под сумњом на покушај убиства Зорана Поповића.

Тасићу је иначе у јулу затворска казна за убиство у покушају Зорана Поповића са пет и по смањена на три године и три месеца затвора када је Апелациони суд у Нишу делимично преиначио првобитну пресуду Вишег суда у Врању у предмету у коме је, осим за убиство у покушају, био оглашен кривим и за „недозвољено држање оружја и експлозивних материја“. Ово друго дело му је на неки начин опроштено, јер је установљено да је за њега наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, што је Виши суд у Врању превидео.

Опширније у штампаном издању