Да буде лепо и да буде фино

У часу када нема пара да се направи прави цевовод од Првонека до Фабрике воде, што би решило проблем водоснабдевања у летњим месецима, нити пак да се замене канцерогене азбестне цеви испод градских улица, "Водовод" је решио да улаже паре у лепоту

После знамените "Миреле", следи "Димела"! Још се памти прича око зидања чесме - задужбине градоначелника Стојчића у градском парку, из милоште назване "Мирела", а нови грађевински подухват прети да помрачи њену славу. У дворишту Јавног предузећа "Водовод" већ извесно време зида се јавна чесма са фонтаном, а пројект, прича се, предвиђа и "кућу цвећа", или стаклену башту на тераси старог дела управне зграде фирме, као и сређивање околних приватних кућа. Све у циљу да буде лепо и да буде фино, како би политичари рекли. Ова иницијатива, вредна сваке пажње, за собом ипак вуче неке репове. Све је сумњиво, бар што се јавности тиче, па се (не)зна да ли постоји идејни пројекат, да ли је  расписиван тендер, да ли, како тврде једни, постоји одлука Управног одбора (УО) фирме да се чесма гради, или је пак нема, како тврде други. Са своје стране, народ који поред оноликог "Првонека" грца без воде чак и за пиће, пита се не би ли паре превиђење за "Димелу", како је грађевина по чаршији већ названа, могле и много квалитетније да се потроше.

АРАНЂЕЛОВАЧКИ МЕРМЕР

У "Водоводу" немају много дилема око читаве приче, слично је и са руководством града, док опозиција чудом не може да се начуди да рецимо мермер из Стубла, елегантно црн, није довољно добар, па мора да се иде чак у Аранђеловац по супер квалитетан. Но, све ће се то брзо заборавити, а Стојан Димчић, актуелни директор "Водовода" и градитељ "Првонека", моћи ће са поносом, кад крене у заслужену пензију, преко рамена да довикне "Памтите ме по "Димели". Но, до тада још неке ствари мора да постану јасније - ко је, када и зашто одлучио да се толике паре баце на лепоту дворишта, ко је коме и када плаћао за које радове, којим је званичним каналима одобрена оваква инвестиција и сличне тричарије. До тада, за очекивати је, потећи ће и вода са "Димеле".

По једнима, "Димела" вреди око милион, а по другима чак око три милиона динара. Да не буде забуне, технички директор "Водовода" Живојин Митровић показује документа из којих се јасно види да је план да се у те намене потроши 2,5 милиона динара одобрен и од УО фирме, али и ГВ, па и Скупштине града. Према доступним информацијама, зида се "на парче", плаћа се компензацијом, а доста тога одрадили су и сами радници "Водовода". Радове је почела фирма "Темпо", а бетон је компензацијом плаћен "Метеору". Но, у "Водоводу" тврде да је све транспарентно (види оквир). Социјалиста Стојан Димчић, директор "Водовода", који је ових дана на одмору, у зидању "Димеле" не види ништа спорно.

- Ради се о уређењу дворишта. Радимо из делова, тако да не знам колико кошта, ту негде око милион динара. И градско руководство је тражило да средимо прилаз, јер имамо најгоре двориште. Овако, да буде лепо. Ако не, дај да оставимо па ништа да не радимо - помало се љути Димчић, који тврди да за фонтану предузеће на чијем је челу има све потребне дозволе.

Да ствар није једноставна, бар не онако како је износе надлежни, показује и тврдња председника УО "Водовода" Бранислава Неђе Милојковића, иначе кадра ДС-а. Према његовим речима, УО нико по питању "Димеле" није контактирао ни на један начин.

- Не постоји одобрење УО по овом питању. Био сам на одмору, а кад сам се вратио, видим, нешто се ту ради. Нико ме ништа није питао, и та тема уопште није била на УО - јасан је Милојковић.

Значи, дивља градња. Без одлуке надлежних, без предрачуна, без јасних извора и путева финансирања. Јер, ако председник УО "Водовода" не зна ништа о тако великој инвестицији, јер је у земљи Србији свака инвестиција данас велика, ко би други нешто могао знати? И шта је остало за јавност када се истина крије и од оних који су дужни да контролишу рад "Водовода"?

Е, та би питања била на месту да Милојковић заиста није знао шта се у "Водоводу" ради. Али, знао је. Као председник УО фирме Милојковић је 12. јануара ове године потписао План јавних набавки, који је касније прошао све надлежне градске инстанце, вредан око 300 милиона динара. Између осталих, планом су предвиђене јавне набавке за фонтану у две ситуације, вредне укупно 2,5 милиона динара.

- Позивам Милојковића да провери одлуке за које је гласао, као члан или председник УО. Ми не можемо да послујемо ако наше планове не одобре Град и наш УО. Нека се Милојковић подсети шта је све потписивао овде - предлаже директор Митровић.

А да ствари стоје управо онако како он прича, потрвђује и Зоран Антић, Димчићев партијски шеф, који оцењује да је ствар потпуно регуларна, те да се "Димела" гради по одобрењу УО (чији председник, иначе, о читавој причи појма нема).

- Ја сам добио такву информацију. Руководство града упознато је са читавим послом. Реч је о уређењу дворишта, и ту нема ништа посебно, нити је то нека велика инвестиција. Све је регуларно, и добро је кад се нешто ради, да остане, да има - сматра Антић.

Лепо, само Милојковић и даље остаје при својој тврдњи, опоменут да његовог потписа на неким документима ипак има.

- Уколико покажу такву одлуку, ја ћу преко полиције и тужилаштва тражити проверу њене веродостојности – категоричан је он.

КОМЕ ВЕРОВАТИ

Е сад, коме веровати? Ваљда би Милојковић знао да га је нешто неко питао о фонтани и прикљученијма? Или пак, појма нема шта потписује? Биће да се овде ради о две различите ствари, дакле да одлука УО о прављењу фонтане ипак не постоји, а да су одређене ставке по том питању у Плану јавних набавки потписане од Милојковићеве стране. Ко разуме, схватиће.

А на којој страни се налази истина може да потврде и речи представника локалне власти, заменика градоначелника Игора Андонова (ДС), који  каже да је руководство града тражило да се двориште "Водовода" среди и да "заличи на нешто".

- Улаз је био ужасан, и то не приличи јавном предузећу. Зато смо и тражили да се тај простор уреди. А зашто су се одлучили за толику инвестицију, то је већ ствар "Водовода". Не знам много детаља око читаве приче - каже Андонов.

Од политичара толико, а како се у овој земљи ради показује и чињеница да је читав пројект "Димеле" уствари везан за изградњу нове управне зграде "Водовода", по пројекту из 1998. године, који је урадио "Новеко". Један од делова пројекта био је и изградња фонтане у дворишту фирме. Али, како у "Водоводу" нису били претерано срећни пројектом архитекте Саше Петровића, решили су да га мало дораде. Е, та дорада поверена је, гле чуда, сину Стојана Димчића Горану, иначе архитекти који је привремено, на три месеца, запослен на акумулацији "Првонек". Та привременост је или постала стална, или предуго траје, већ неколико година. Било како било, Горан Димчић је "мало дорадио пројект", проширио фонтану, и тако припомогао оцу Стојану да направи још једну задужбину. Димчић је, као прави домаћин, и наследио, и затекао, и унапредио. "Димела" је тој логици свакако прави доказ. Према неким мишљењима, Димчић је већ направио задужбину, своју личну, у Ћуковцу, тако да даље и не мора много да се труди. Али, има и овде шта да се види.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)