РУЖИЧАСТИ ПАТРИОТИЗАМ

Лично, признајем: слушао сам и слушаћу и даље музику хрватских аутора, њихове филмове баш и не гледам јер Хрвати и немају тренутно неку кинематографију, а богами понешто и прочитам од хрватске литературе. На хрватском приморју нисам био петнаестак година али, не због националних интереса, већ због много прозаичнијих разлога, тако да баш и нисам неки промотер хрватског туризма. Био сам, додуше, у међувремену, неколико пута у Хрватској али нико ми није сломио вилицу због чега искрено жалим јер би ми то била јединствена прилика да се појавим у Пинковом Националном Дневнику.

И још нешто, све ово сам годинама свесно заташкавао.

Иронију на страну, сукоб Хрватска vs Митровић почео је да тиња у септембру, прошле године када је Царинска управа Хрватске запленила јахту «El Bosco B»,. како је наведено, због кршења хрватских царинских прописа и Међународне конвенције о привременом увозу. У тренутку кад је јахта, према неким проценама, вредна око 10 милиона евра, упловила у хрватске воде утврђено је да се на њој није налазио власник а управљао је скипер, хрватски држављанин, који је имао уговор о раду  са Митровићевом фирмом у Хрватској. Према хрватским прописима, на јахту у власништву странаца или страних фирми, не сме као члан посаде да ради неко ко је запослен у хрватској фирми.

Јахта је заплењена а пошто је Митровић одбио да плати два милиона евра царине, «Ел БосцоВ» је постао власништво државе Хрватске. На лицитацији у Дубровнику јахта ће бити продата на јавној лицитацији са почетном ценом од 2.656.000 евра.

Одмах након што се појавио оглас у «Вечерњем листу», Власник Пинка је обавестио јавност да је «већ ступила на снагу забрана рекламирања хрватског туризма» и да  ова телезија «више никад неће бити у прилици да заташкава инциденте и непријатности које српски, босански и црногорски држављани доживљавају на летовању у Хрватској».

Уследило је бомбардовање гледаоце сопственим саопстењима, проблемима који су имали српски туристи у Хрватској а најављено је да ће се Пинк позабавити и квалитетом прозвода из суседства који се продају у Србији. Пошто се изненадно Митровићево национално самоосвешчење поклопило са годишњицом «Олује», све то филовано је изјавама страдалника, Срба из Хрватске, који још не могу да се врате својим кућама. Свака сличност је случајна али код многих Национални дневници РТВ Пинк су тих дана изазвали прави фласх бецк у дведесете: бојкот словеначке робе, антихрватска хистерија, бљутаве патриотске изјаве, колоне избеглица, Слободан, Мира, Миле Мартић...

И поред тога, уследила је прилично млака реакција јавности,

РРА се, за сада, огласио ненадлежним, Министарство културе, информисања и информационих технологија се, изгледа, није пронашло у овој материји, а остали су немо посматрали скандалозну Митровићеву бахатост и из страха јер су се, ваљда,  присетили «топлог зеца» кроз који су на Пинку својевремено прошли Небојша Човић или професор Чедомир Чупић.

Не залазећи у суштину Митровићевог спора са хрватским властима, Пинк и његов власник су, ако ништа друго, прекршили новинарски Етички кодекс и барем два закона.

Не бих да се бавим залудним послом и објашњавањем да је «заташкавање» најгубља повреда професионалних стандарда јер у члану 2 Закона о јавном информисању јасно пише да «нико не сме, ни на посредан начин, да ограничава слободу јавног информисања, нарочито злоупотребом државних или приватних овлашћења (верзал аут.), злоупотребом права, утицаја или контроле над средствима за штампање и дистрибуцију јавних гласила или над уређајима за емитовање и радиофреквенцијама, као ни било којим другим начином подесним да ограничи слободан проток идеја, информација и мишљења».

И Закон о оглашавању је изричит. У члану 3, став 3, наводи се да «страна правна и физичка лица имају у оглашавању иста права и обавезе као и домаћа лица»» (верзал аут.)..

Уз то, у препорукама Савета Европе, односно Индикаторима за медије у демократији, закључује се да сваки медиј интерним кодексом мора да онемогући власнику медија да утиче на уређивачку политику. Поједностављено, власник треба да се бави бизнисом, уредници и новинари медијским садржајем.

И поред свега, осим критике новинарских удружења, у малобројним јавним иступима, преовладавао је став: његова је телевизија, може ради шта хоће!?

Заборавило се да РТВ Пинк јесте у власништву Жељка Митровића али да користи националну фреквенцију која је јавно добро, коју је добио на јавном конкурсу, и да програм мора да буде подређен јавном а не личном интересу.

А у овом случају је потпуно јасно да власник Пинка води свој приватни рат са суседном државом не размишљајући о последицама али и могућим консеквенцама оваквог понашања.

Да ли ће га неко у томе зауставити?

Не верујем јер Гранд парада се наставља несмањином жестином. У тренутку кад завршавам овај текст, авиони «Пинк аир», са Митровићевим адвокатима као јединим путницима, вец рулају пистом,  крећући се  ка европским метрополама. не би ли доакали «лијепој њиховој».

После форсирања обале, почиње Митровићев ваздушни десант на Хрватску!