Ту смо да помажемо

Према подацима са пописа 2002, у Врању живи 78 Црногораца, који од 27. маја не треба да брину о томе ко ће штитити њихове националне интересе, идентитет и наслеђе. Наравно, странка је отворена и за оне који се нису изјаснили као Црногорци, али имају коријене у Монтенегру, као и за све људе добре воље

Црногорци у Врању, они који имају корене у Црној Гори или се, из било ког разлога, осећају као припадници овог народа, у петак 27. маја добили су аутентичну странку намерну да их политички окупи, заштити њихове интересе и обнови мостове урушених темеља између две државе – Србије у којој живе и чије законе поштују, и Монтенегра одакле су им очеви и ђедови, или су отуда дошли на школовање, послом или неким другим послом. Градски одбор Црногорске партије, која постоји од 2008. године, формиран је у врањском ресторану „Трон“, а за председника је изабран Радош Мрдак, дипломирани правник родом из Пљеваља, пристигао у Врање 1989. у потрази за послом, бивши директор Новоградње тренутно на евиденцији Службе за запошљавање.

МИЛОВИ ИЛИ МОМОВИ

Према подацима са последњег пописа становништва 2002, Црногораца у Врању има 78, док их је у Пчињском округу нешто више- 125. Мрдак објашњава да Градски одбор странке има 11 чланова, а да партија има исто толико одбора у Србији.

- Главни циљ Црногорске партије је да зближи Црну Гору и Србију, коју сматрамо својом државом, јер у њиховим односима није све како треба. Чланство у нашој партији је ствар слободне воље, а ја не знам колико сада Црногораца живи у Врању, Раније, док је функционисало Удружење Црногораца, било нас је око 1.200, сада не знам. Али, када би гледали по пореклу, онда се не би могли препројат, јер неки подаци кажу да је читав крај око пчиње насељен из Црне Горе – објашњава Мрдак.

Наш саговорник, иако на југу Србије живи дуже од две деценије, задржао је јак црногорски нагласак, али ипак о шкакљивим темама које повезују две државе – о независности Црне Горе или Цркви на пример – говори штуро и уопштено, уз изговор да има „ко да мисли о томе“. Тако се из његових одговора не може закључити да ли је „Милов или Момов“. Оно што, међутим, не крије је да ће он и странка радити на очувању црногорске традиције, историје и културе у далеком Врању, што је уосталом и један од основних постулата у страначком програму.

- Србија је наша држава. Нас не занима шта се дешава у Црној Гори, ко је тамо на власти – каже Мрдак и додаје:

- Односи Србије и Црне Горе никада у историји нису били лошији. Циљ наше партије је да те односе унапреди, побољша, и да овде у Србији радимо на заштити интереса и очувању идентитета црногорске заједнице.

Такође, један од примарних циљева партије је борба за улазак у локални парламент, али наш саговорник још увек не зна да ли ће и са ким правити коалицију и ко су природни савезници странке:

- Чујте, ми смо сада партија националне мањине, било би глупо да ту сад Србе ми учимо демократији. Но, ми смо ту да припомогнемо ако нешто треба. А о сарадњи са другим странкама, о том потом – каже Мрдак.

Седиште Црногорске партије налази се у Новом Саду, а председник странке Ненад Стевовић каже да она једина у Србији окупља припаднике црногорске заједнице. У Србији, према резултатима пописа, живи 69.000 оних који су се изјаснили као Црногорци, али Стевовић тврди да их заправо има много више:

- Црногорска заједница у Србији разликује се од других по томе што је одликује велика дисперзија. Друге заједнице сконцентрисане су на једној територији, а припадника наше има у 165 општина и градова. Ми смо у Врању препознали потребу људи да се политички организују, а циљ нам је да помогнемо у демократизацији читавог друштва, заштитимо интересе Црногораца и да обновимо урушене односе Србије, државе у којој живимо, и Црне Горе одакле потичемо. Врање је мултикултурални град, а ми желимо да се наша заједница интегрише у ту средину, једном речју залажемо се за интеграцију без асимилације, да сачувамо своје име и презиме – јасан је Стевовић.

СРБИЈА, НАША ДРЖАВА

Оба наша саговорника као један од примарних задака наводе „заштиту интереса“ црногорске заједнице, па се питање који су то интереси и да ли су и како угрожени, намеће као логично. Стевовић објашњава да је интерес његове заједнице да оствари сва права која јој законски следују:

- Наш терен је Србија а не Црна Гора, али можемо да сарађујемо са свима који у нама препознају истинског партнера. Црногорци у Србији нису угрожени, Србија има добре законе и ми имамо поверења у њен систем. Желимо само да наша заједница на изборима добије аутентичног представника у републичком парламенту, али и у локалним срединама. Видећемо да ли ћемо изаћи на изборе и у Врању, желимо то. Тек смо основали одбор – каже Стевовић.

Представници врањске политичке елите углавном позитивно гледају на оснивање најмлађег одбора неке странке у граду

ЦРНОГОРЦИ У ВРАЊУ

Поносити, неустрашиви и истинољубиви

Одмах се учлањујемо у странку,
да мало оплеменимо Врањанце

Седмочлана породица Васовић се из Пећи доселила у Врање 1999. Глава породице, отац Милисав, убијен је на Косову током бомбардовања. Васовићи тврде да су га убили Албанци.  Његови синови, Владо и Раде, су се оженили и живе у засебним кућама са породицама, а сестра Ана се удала и живи у Београду. У двособном стану, у згради за расељена лица у насељу Асамбаир, од укупно шесторо деце Милисава и Анке, њих троје живи са мајком: Славица, Маја и Драгоје. Анка је пензионерка, Славица (34) је завршила средњу медицинску школу и тренутно не ради нигде, Драгоје (29) има самосталну занатску радњу за производњу намештаја, а Маја (19) која је завршила средњу техничку школу, ради као продавачица иако је њена велика жеља да ради при војсци.
Васовићи поздрављају оснивање Црногорске партије у Врању.
-Баш сам се обрадовала кад сам чула да се основала партија. Одмах ћу се учланити. Данас сам и на фејсбуку написла како су Врањанци коначно нешто урадили. Очекујем да се кроз ову странку докаже да нисмо лоши људи као што многи мисле. – каже Маја.
-Да оплеменимо Врањанце – додаје Анка.
-Очекујем да очувамо на овај начин традицију. Јако смо поносни. – каже Славица.
У стану ове црногорске породице многи детаљи откривају њихово порекло: на зидовима поносно висе гусле, црногска капа и слике Његоша  и Косовке девојке. Из једне од соба чују се гусле.  Анка Васовић, поносна мајка и домаћица, истиче да воли Косово и Србију, иако је рођена у Црној гори.
-Волим Србију, јер нам је то држава, немамо другу. Тачно је да сам рођена у Црној Гори, али сам се о'ђе удала и волим Косово као и своју децу - каже Анка.
О свом црногорском пореклу Васовићи говоре са пуно љубави.
-Прва асоцијација кад кажем „Црногорац“ је јунаштво, гусле, одсуство страха. Затим то што су учествовали у бојевима раније, неустрашиви су дакле. Црногорац не може да буде свако. То значи да смо најбољи – самоуверено истиче Маја.

-Ја кад кажем да сам Црногорка то доживљавам као нешто лично, из племена. Вуче ме то, поносим се тиме што су моји преци урадили – каже Славица и додаје да јој је жа што се Црна Гора одвојила
-Од ових данас нема ништа – додаје Анка кроз смех.
Говорећи о карактеристикама Црногораца, Славица у првом реду истиче јунаштво и част.
-Црногорци су поносити, оличавају их јунаштво, част. Највише воле гусле јер их подсећају на време када је јунаштво долазило до изражаја. У гусларским песмама је иначе све истинито. Може се десити, да се мало због песме накити, али у суштини све што је у гуслама то је истина. Тако да Црногорци имају и ту карактеристику да воле истину – говори Славица.
Иако нико у овој породице не уме да музицира на гуслама, њихова љубав према овом народном инструменту је велика.  Маја своју љубав према гуслама изражава кроз песме које пише.
-Волим да пишем епске песме, песме за гусле. Добијем инспирацију за писање када се сетим тога како је било раније, док слушам песме. Можда ће се нека од тих песама некад опевати уз гусле – нада се Маја.
-Ишао на Равну Гору само да бих купио ове гусле – каже Драгоје.
-Не зна нико од њих да гусла. Жао ми је што не знају, али воле гусле – истиче мајка Анка.
Због своје љубави према гуслама и Црној Гори, Маја је имала проблеме и у школи и међу познаницима.
- Пошто пустим гусле и појачам до краја, не занима ме ко шта мисли. Радећи свој посао, наишла сам на старијег човека чији коментар никад нећу заборавити. Рекао ми је „што си пустила ту турску музику“. Био је то старији човек и чудило ме да не зна да је то српко - црногорска музика, али нисам могла ништа да му кажем јер сам била на радном месту. Многи су ме питали  и како ја, као млада девојка, могу то да слушам, као да сам пала с Марса. Чудно је то људима што слушам гусле – поносно говори Маја.
Како би очували црногорску традицију и окупили све Врањанце црногорског порекла и љубитеље гусала, Васовићи су у марту прошле године организовали Гусларско вече, када су довели гусларе из Крагујевца. Према њиховим речима, одзив грађана је био задовољавајући.
                                                                                                                     Сања Величковић

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)