Радници траже преко 400 милиона динара

Рачуни „Јумка“ су тренутно блокирани за нешто више од два милиона динара, али то је само почетак. Преко 1.000 бивших и садашњих радника добило је судске спорове због тога што им фирма од 2003. па наовамо није исплаћивала принадлежности

Од прошле среде (27. април) рачуни „Јумка“ су поново у блокади. Принудна наплата активирана је на основу извршних судских решења у корист запослених који су тужили предузеће због неизмирених обавеза.

Рачуни „Јумка“ су тренутно блокирани за нешто више од два милиона динара, али то је само почетак. Преко 1.000 бивших и садашњих радника добило је судске спорове због тога што им фирма од 2003. па наовамо није исплаћивала све принадлежности, а већина њих је већ напустила предузеће. Према речима генералног директора Зорана Стошића, укупан износ дугова се још не зна.

- Највећи поверилац „Јумка“ су радници. Не знам тачно колики је износ њихових потраживања, али знам да нам је раније по том основу рачун био блокиран за преко 400 милиона динара. Сада је са каматама то сигурно и више - објашњава видно разочарани Стошић.

РАДНИЦИ НАЈВЕЋИ ПОВЕРИОЦИ

Претрагом јединственог регистра рачуна на сајту Народне банке Србије, лако се може установити да је „Јумко“ био у блокади током већег дела 2010 - укупно 260 дана. Рачуни су деблокирани 14. јануара ове године, на основу одлуке о реструктурирању, коју је донела Агенција за приватизацију, тј. држава као већински власник врањанског предузећа.

Током тог поступка „Јумко“ би требало да спроведе програм који може подразумевати поделу, повећање или смањење капитала, продају неког дела, те споразумно или принудно поравнање са повериоцима, конверзију дугова у основни капитал, промену броја запослених, односно све оно што води оздрављењу компаније. Наравно, најважнији предуслов за све то је деблокада рачуна, односно могућност несметаног пословања, што су прописи о реструктурирању омогућавали и што је примењивано годинама уназад у свим сличним предузећима. Питање је зашто су рачуни „Јумка“ поново блокирани?

СИНДИКАТИ

САДА ЈЕ НАЈТЕЖЕ

Представници синдиката у „Јумку“ забринути су због блокаде рачуна предузећа. Тако повереница АСНС Снежана Величковић каже да разуме запослене који су тужили предузеће, али сматра да спровођење принудне наплате доводи у питање све што је до сада учињено да би фабрика опстала.
- Треба сагледати и једну и другу страну. Надам се да ће држава пронаћи неко решење. Ако се настави са принудном наплатом, од „Јумка“ нема ништа - каже Величковић.
Повереник „Независности“ Радојко Максић такође сматра да запослени имају право да наплате дуг преко суда.
- Да „Јумко“ нормално послује, не би био велики проблем да се дневно исплаћује по неколико стотина хиљада динара. Овако, фирма може да остане без имовине. Ипак, надам се да „Јумко“ неће отићи у ликвидацију. Мислим да је ситуација сада најтежа у последњих десет година, али запослени још тога нису свесни - сматра Максић.

Како сазнајемо, у Србији има преко 50.000 радника који не могу да наплате потраживања од проблематичних предузећа, па су се неки од њих жалили суду у Стразбуру. Онда је, вероватно зарад пацки које стижу из европских институција, држава Србија морала нешто да предузме.

- Пре месец дана, донешен је акт Врховног касационог суда, према којем предузећима, којих је не знам колико у Србији, може да се блокира рачун, али само када су у питању потраживања радника. Прва фирма која је то доживела је „Фабрика вагона Краљево“. Разговарао сам телефоном са људима из Агенције и добио препоруку да пишемо жалбу, да се извршења одложе на шест месеци. Ми се надамо да ћемо добити такву одлуку, која је већ донешена за „Фабрику вагона“. То, међутим, није дугорочно решење - каже Стошић.

Он додаје и да су контактирани премијер и надлежна министартсва, те да су отуда стигле речи охрабрења.

- Речено нам је да нисмо сами и да ће проблеми са блокадама морати да се реше на највишем нивоу за сва предузећа, и то не само пролонгирањем рокова за извршење судских пресуда - наводи Стошић.

Из Агенције за приватизацију за „Врањске“ кажу само то да строго поштују прописе, те да зато не могу да коментаришу одлуку Врховног касационог суда.  О томе шта сада може да се учини како би се процес реструктурирања у „Јумку“ привео крају, ни толико.

- Не односи се та одлука само на „Јумко“, али она у овом тренутку наноси велику штету предузећу, било је све што су казали из Агенције.

Дакле, може ли се са блокираним рачунима спровести реструктурирање, које би требало да стабилизује врањско предузеће и доведе до приватизације државног капитала?

- Сад је тај поступак може да буде беспредметан, јер не знам како ћемо да послујемо. По логици ствари, ако се извршења не одложе, кренуће се са пописивањем имовине, тако да нико сада не може да предвиди шта ће да се деси. План и програм реструктурирања требало би да буде готов до јесени, али колико је то сада примерено, не знам - наводи Стошић.

Према његовим речима, „Јумко“ тренутно има послове, уговорене или у припреми, вредне скоро милијарду динара, што је 80 одсто планова за ову годину.

- Радимо за познате купце. Ту спада комплетни јавни сектор Србије - Пошта, Телеком, Београдски водовод, Војска, Полиција. Имамо и извозне послове: пре две недеље смо потписали уговор за производњу 25.000 блуза за финску војску. Пред потписивањем је и уговор за продају наших производа у систему немачких робних кућа. Исплатли смо новембарске зараде, по 16.000 динара у просеку, не рачунајући превоз, а планирали смо да дамо и децембарску, али су нас блокаде пореметиле - каже Стошић.

Шта кажу адвокати запослених који су тужили и добили спор против „Јумка“?

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)

ЛАЖИ И ОБМАНЕ ДРАГОМИРА ТОМИЋА
ДОНЕЛЕ НАГРАДУ РАДУЛОВИЋУ

Наш колега Зорана Радуловић овогодишњи је добитник  прве награде  за најбољи истраживачки текст на конкурсу који сваке године, поводом 3. маја, Дана слободе медија, организују Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Амбасада САД у Београду. Радуловића је, у јакој конкуренцији двадесетак текстова из националних и локалних медија, за фељтон „Све лажи и обмане Драгомира Томића“, који је прошле године објављен у Врањским, наградио жири који су чинили бивши председници НУНС-а и представник Амбасаде САД. Нашем колеги је признање додељено у среду увече, на Факултету драмских уметности у Београду, а детаље са овог догађаја моћи ћете да прочитате у следећем броју нашег недељника. Прошле године ову награду поделили су Радуловић и наш колега из Врањских Дејан Димић, који је био лауреат и 2009. Подсећамо да су новинари Врањских добитници свих релевантних новинарских награда у Србији.