Памтим гозбе уз погачу и питу

Драгомир Томић
„Нарочито је моје ангажовање било велико у очувању градилишта бране Првонек. Тешко је наћи некога ко је више урадио“
                                                                                                  Нова слободна реч

Не­за­по­сле­ност је про­блем број је­дан, ка­ко у це­лој Ср­би­ји, та­ко и у на­шем гра­ду. Ка­ко ре­ши­ти тај про­блем?

– Вра­ње је ве­о­ма те­шко пре­жи­ве­ло тран­зи­ци­ју. Вра­ње је био град по­знат по ве­ли­ким при­вред­ним си­сте­ми­ма: Јук­мо – 13.500 рад­ни­ка, Сим­по – 7.500, Ко­шта­на – 4.000 рад­ни­ка, За­ва­ри­вач, итд. Је­ди­но је Сим­по оп­стао и остао да се бо­ри са ве­ли­ким про­бле­ми­ма. Ако се вра­ти­мо уна­зад на 2001, 2002. и 2003. го­ди­ну по­сто­ји по­да­так о 15.000 не­за­по­сле­них, ка­да је тај про­блем био нај­и­зра­зи­ти­ји. По­ку­ша­ли при­вла­че­њем стра­них ин­ве­сти­то­ра, уз по­моћ Вла­де да спу­сти­мо тај број не­за­по­сле­них на 7.500 у про­шлој го­ди­ни. Тај број се од ок­то­бра 2010. по­ве­ћао, и у овом тре­нут­ку не­где има­мо око 8.300 не­за­по­сле­них. С об­зи­ром да је око нас још не­ко­ли­ко екс­трем­но не­раз­ви­је­них оп­шти­на и да ти љу­ди гра­ви­ти­ра­ју пре­ма Вра­њу, од­го­вор­но твр­дим да је сто­па не­за­по­сле­но­сти знат­но ве­ћа.

Да ли се тре­нут­но ра­ди на при­вла­че­њу ин­ве­сти­то­ра?

– Ре­ше­ње овог про­бле­ма ви­ди­мо, пре све­га, у ак­ти­ви­ра­њу по­сто­је­ћих ка­па­ци­те­та, као што смо ура­ди­ли са Јум­ком и ожи­ве­ли га, та­ко да је у овој ком­па­ни­ји по­сао обез­бе­ђен за око 2.000 рад­ни­ка до кра­ја 2011. го­ди­не. Ми смо тре­нут­но у пре­го­во­ри­ма са од­ре­ђе­ним фир­ма­ма из обла­сти дрв­но -пре­ра­ђи­вач­ке и тек­стил­не ин­ду­стри­је.

Ко­ја је ва­ша по­ру­ка гра­ђа­ни­ма Вра­ња за пр­во­мај­ске пра­зни­ке?

– Опу­сти­те те се и по­тру­ди­те да ле­по обе­ле­жи­те ове пр­во­мај­ске пра­зни­ке. Под­се­ти­те се не­ка­да­шњих успе­шних пра­зни­ка ра­да и да до сле­де­ћег пр­вог ма­ја уђе­мо са до­зом оп­ти­ми­зма, да ис­тра­је­мо и по­ку­ша­мо да иду­ћи пра­зник ра­да про­сла­ви­мо са не­ким но­вим про­из­вод­ним ка­па­ци­те­ти­ма, са не­ком но­вом фа­бри­ком где ће­мо за­по­сли­ти не­ке но­ве мла­де љу­де.

Ка­ко ће­те Ви про­ве­сти пра­зник ра­да?

- За ме­не овог пу­та не­ма од­мо­ра – овај пра­зник про­во­дим рад­но. Жао ми је што не­ћу мо­ћи да оку­пим по­ро­ди­цу и при­ја­те­ље. Ина­че, ра­до се се­ћам Пр­вог ма­ја. Та­да се увек отва­рао по је­дан про­из­вод­ни ка­па­ци­тет у Јум­ку или Сим­пу. Обе­ле­жа­вао се све­ча­но и по шко­ла­ма, вој­ска је има­ла па­ра­де… За мо­ју по­ро­ди­цу је био на­ро­чи­то све­чар­ски 2. мај, ка­да смо сви за­јед­но пе­ша­чи­ли од на­се­ља Че­шаљ до Пр­жа­ра, где се ску­пља­ло дру­штво и на ћи­ли­му је би­ла го­зба уз по­га­чу и пи­ту. Би­ло је ле­по, пу­то­ва­ло се у го­сте или су го­сти до­ла­зи­ли. Да­нас смо се ма­ло оту­ђи­ли, ма­ње тог дру­же­ња. Ве­ро­ват­но и због еко­ном­ске си­ту­а­ци­је.

(Правда)

ТРГ У ВРАЊСКОЈ БАЊИ
Град Врање кандидоваће у оквиру јавног позива за финансирање изградње, реконструкције, односно адаптације школа и обданишта, здравствених установа, спортских објеката, институција културе, објеката станоградње и других објеката од јавног значаја у 2010/2011. години, пројекат уређења централног трга са фонтаном и колонадом у Врањској Бањи.
Према речима заменика градоначелника др Игора Андонова, планирано је да пројекат, вредан 15 милиона динара, буде реализован у сарадњи са Министарством животне средине, рударства и просторног планирања.
(Е-капија)

МИТА РИСТИЋ
На иницијативу Мите Ристића, сликара из Врања, ускоро ће бити организована аукцијска продаја уметничких дела овдашњих сликара, а цео приход биће уплаћен Црвеном крсту Јапана. „Заједничка тема свих слика које ће бити понуђене на аукцији је екологија и мотиви Јужне Мораве која је недавно очишћена од гомиле отпада. Народ Јапана се нашао у много озбиљнијим проблемима, па смо зато одлучили да на овај начин, кроз мисију очувања животне средине, покажемо солидарност са људима у овој земљи“ - рекао је за Ристић. Акцији се прикључио и сликар из Деспотовца Момчило Вуксановић.
(Данас)


 

ФК ТРНОВАЦ

На корак до
Нишке зоне

Фудбалски клуб Терноци ће се надметати у баражу за попуну Нишке фудбалске зоне. Клуб који ове године слави четири деценије постојања 1991. године био је члан Нишке зоне, као и Хајдук из Прешева. Онда је политика учинила своје па је клуб своје такмичарске утакмице играо на Косову.

- Време је показало да је то био потез више инспирисан тренутним политичким емоцијама него ли стварним спортским потребама. Једноставно наши навијачи нису могли да путују на утакмице. Сада је све другачије, па се с правом надамо да ћемо од јесени играти поново у Нишкој зони - каже Неџат Бељуљи, бизнисмен из Бујановца и један од људи који не пропушта утакмице овог клуба.

У Пчињској окружној лиги такмичи се пет албанских клубова: Терноци, Букуроца, Зуфо, АС и Хајдук.Ту су и српске екипе: Алакинце,Вихор Кондива, Челик, Павловац, Пчиња, Младост, Трешњевка, Полет и Левосоје. Од ове сезоне у лиги се такмичи и један војни клуб -Небески Андјели, клуб Четврте бригаде копнене војске

И Оливер Трајковић, доскорашњи фудбалски судија и директор Пчињске окружне лиге указује на чињеницу да упркос тешким материјалним условима који детерминишу живот на овим просторима фудбал представља тачку која може да повезује људе, а да се разлике могу уочити само у томе ко даје више голова и побеђује.

- Организационо и по саставу тима клуб из Великог Трновца је превазишао петолигашки ранг такмичења и ја верујем да ће они бити узорна зонашка екипа. Они ће бити право откровење, јер верујем да ће успешно пребродити бараж који их очекује. Корак даље у фудбалском спорту на југу Србије представља и чињеница да се клубови из Нише зоне који имају искључиво српски састав играча не либе да се интересују за квалитетне фудбалере Албанце из овог али и других клубова - објашњава Трајковић.

У 21 одиграној утакмици у овој сезони екипа из Великог Трновца је забележила 17 победа, три ремија и један пораз. Гол разлика импозантна 97:19. У односу на другопласирану екипу Алакинца Трновчани имају предност од седам бодова (54-47). У утакмици против Полета резултат је био 14:0, Левосоје је побеђено са 9:0, а истим резултатом савладана је и екипа Трешњевка. У клубу не крију да су отворени за сарадњу и да су спремни да ангажују и талентоване фудбалере српске националности са југа Србије, јер „победу доносе играчи а најмање је битно да ли су они Срби, Албанци или Роми“.

(Данас)

ДУШАН ЈОВАНОВИЋ
Нови председник локалног Савета за праћење етичког кодекса понашања функционера локалне самоуправе, каже да ће рад Савета убудуће бити транспарентан и да ће се лично залагати за примену закона у понашању локалних функционера. Према његовим речима, међу функционерима врањске локалне самоуправе сигурно има прекршиоца етичког кодекса понашања, као уосталом и у другим локалним заједницама. „Најчешћи разлог је непознавање законских прописа. И чланови у Школским одборима могу бити у сукобу интереса уколико обављају још неку функцију“ – напомиње Јовановић.
(ОК Радио)

БАЛКАНСКИ КОТЛИЋ
На Јовачком језеру организован је и 4. по реду првомајски "Балкански котлић", такмичење у прављењу јела у котлићима, на отвореној ватри. Овогодишњи победник је млади кувар Петар Стојановић, који је од организатора, како и доликује, добио котлић као награду. Извиђачке активности у природи организовао је одред “Завичај 1093” . Старешина одреда Јовица Коцевски каже да се у кулинарству под ведрим небом на Јовцу надметало пет екипа из Врања.
– Најбоља је по одлуци жирија била екипа Петра Стојановића која је припремила мађарски гулаш – каже Коцевски.
(ОК Радио)

ТРГОВИШТЕ
У општини Трговиште, која је једна од најнеразвијенијих у Србији, има свега 70 корисника материјалне помоћи иако најмање пет пута више људи спада у категорију социјално угроженог становништва, изјавио је председник општине Дарко Томић.
- У Трговишту мало људи прима материјалну помоћ од државе због тога што то право немају они грађани који поседују било какву имовину, без обзира да ли то власништво нешто значи и без обзира да ли им здравствено стање или старост дозвољавају да раде - казао је Томић.
Како је истакао Томић, општина Трговиште тражи могућност да изради своју социјалну карту јер је ситуација алармантна - од 6.374 становника њих 1.250 је незапослено.
(Бета)

ГОРАН РИСТИЋ
Из врањског Завода за јавно здравље потврдио је да су резерве вакцина против беснила на минимуму, недовољно за потпуну имунизацију пацијената. Ристић каже да су на време обавештене надлежне институције и да према најавама очекује да ситуација буде стабилизована већ после првомајских празника. Доктор Ристић даље објашњава да уколико дође до појаве беснила терапија може само да буде започета, али не и завршена.
(Ок Радио)

ПРЕШЕВО

Почело уклањање касетних бомби

Уочи првомајских празника у селу Буштрење код Прешева Норвешка народна помоћ (НПА) почела је акцију уклањања неексплодираних касетних бомби заосталих после бомбардовања 1999. Емил Јеремић, регионални директор НПА каже да ће пројекат чишћења 3,4 квадратна километара површине у општинама Прешево и Бујановац трајати три године.
"Предвиђено је да у наредне три године буду уклоњене касетне бомбе са подручја у општинама Прешево, Бујановац и Куршумлија, за шта је Влада Норвешке обезбедила 3,5 милиона евра", казао је Јеремић.
Јеремић је рекао да се на терену код Буштрања налази 30 оператера које је НПА ангажовала за уклањање касетних бомби, у сарадњи са републичким Центром за разминиравање са којим је претходно потписан Меморандум о разумевању.
"У Србији смо до сада радили на уклањању минског поља код Шида са једног километра квадратног, што је трајало од јуна 2006. до октобра 2008. године. Највећи пројекат разминиравања у региону обавили смо у Босанској Посавини и дистрикту Брчко,", казао је Јеремић.
Јеремић је навео да је Норвешка народна помоћ до сада радила и на уклањању минског поља са пољопривредног земљишта код Задра, око кућа за српске повратнике чију је изградњу финансирала ова организација.
Норвешка народна помоћ је хуманитарна организација Норвешког синдикалног покрета, основана 1939. године.
(Бета)