Гласови из Гњилана

На скупу коме су прошлог викенда присуствовали многи виђени лидери са југа Србије и са Косова, затражено је да Бујановац, Прешево и Медвеђа буду део разговора који тренутно воде Београд и Приштина

Серију текстова објављујемо уз подршку Фонда за отворено друштво

Албанци, некадашњи становници општина на југу Србије, међу којима је и припадника Ослободилачке војске Прешева, Медведје и Бујановца (ОВ ПМБ) који су после ратних сукоба остали да живе на Косову, последњег викенда били су домаћини једног  политичког скупа у Гњилану. Сви они, окупљени у Независном удружењу „Ватра“ (Отаџбина), организовали су у суботу 31. априла округли сто који се бавио „нерешеним статусом Прешевске долине“ и будућношћу Албанаца који живе у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи.

ПОДЕЛА И ПРИПАЈАЊЕ

Иако учесници скупа то нису рекли, претпоставља се да је повод окупљања изјава Борка Стефановића, шефа београдског тима за разговоре са Приштином, који је казао да ће се „разговарати и о подели Косова“. А, увек када се ова могућност помене у региону, размена територија намеће се као незаобилазна тема.

- Бујановац, Прешево и Медвеђу треба припојити Косову, а север Косова Србији. То је једини услов за трајни мир у региону и најбољи начин да обе земље заједно уђу у ЕУ – рекао је медијима Рагми Мустафа, председник општине Прешево.

КО ЈЕ БИО У ГЊИЛАНУ

Рагми Мустафа, председник Демократске партије Албанаца (ДПА) и председник општине Прешево; Јонуз Муслиу, председник Покрета за демократски прогрес (ПДП) и председник Скупштине општине Бујановац; Орхан Реџепи, председник Националног покрета Албанаца (НПА) и заменик председника Скупштине општине Прешево; Хидајет Хисени и Нијаз Идризи, чланови Председништва Демократске партије Косова (ДПК) Хашима Тачија и посланици у Скупштини Косова;
Ахмет Исуфи, Потпредседник Алијансе за будућност Косова (АБК) Рамуша Харадинаја и посланик у Скупштини Косова;Исмаил Куртеши, посланик у Скупштини Косова и Хисен Дурмиши, оба чланови Председништва Покрета  Самоопредељење“ (Ветевендосје); Раиф Цела, члан Председништва Покрета за уједињење и Фламур Хисени, професор медјународног права Универзитета у Приштини.

У изјави за Врањске он објашњава мотиве окупљања у Гњилану:

- Нас је у Гњилану окупила заједничка брига за све Албанце ван Косова. Овим скупом смо домаћој и светској јавности послали поруку да се хитно и неизоставно Прешевска долина укључи у Агенду преговора Београд и Приштине - каже Мустафа.

Он објашњава да све албанске политичке лидере у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи, на овакве ставове данас обавезују три битна догадјаја из њихове новије историје.

- Први је референдум из марта 1992. године, када су се Албанци масовно изјаснили да желе да живе у саставу Косова. Затим, то су циљеви за које су се борили припадници наше ОВПМБ 2000. и 2001. године, и трећи-Политичка платформа из 2006. године, коју су прихватили учесници Скупштине албанских одборника.

Мустафа каже да Србија још увек избегава да испуни захтеве Албанаца који се тичу званичне употребе националних симбола и писма, слободног кретања, као и да реши проблеме у образовању и интеграцији. Према његовим речима, сва ова питања била би решена припајањем Косову.

Вест о порукама из Гњилана у српске медије је доспела посредством агенције „Фонет“ у касним суботњим сатима, а остали национални медији пренели су је тек после првомајских празника.

Челници и српске и албанске политичке сцене, али и градјани, нису равнодушно прихватили “поруке” из Гњилана.

- Не желим да коментаришем те поруке из Гњилана. Погледајте ко су учесници одавде, па ће вам ваљда све бити јасно. То су малобројни представници радикалних Албанаца, које су запоставили и медјународна заједница и огроман број трезвених Албанаца. Њихове поруке из Гњилана су последњи вапај изгубљеног човека у шуми који нема шансу да надје излаз - каже Албанац који је замолио да остане анониман.

ЗАКЉУЧЦИ ОКРУГЛОГ СТОЛА

После вишечасовне расправе тридесетак учесника Округлог стола прихватили су неколико закључака.
Статус Прешевске долине мора бити предмет разговора Приштине и Београда;
Извршити притисак на институције Косова како би Проблеми Албанаца Прешевске долине постали саставни део Агенде бриселских преговора;
Све институције Косова (Скупштина, Влада, Политичке пертије…) треба да изврше притисак на медјународну заједницу, како би она Прешевску долину убудуће третирала као део Косова, јер јој је тамо природно место;
Затражити од медјународне заједнице да изврши притисак на власти у Београду да не спутавају Албанце Прешевске долине у „остваривању слободне воље на самоопредељење“;
Завршни документ преговора Приштине и Београда, општине Бујановац, Прешево и Медведја мора третирати као део Косова;Албанци где год да живе, треба да подржавају ставове и планове Албанаца Прешевске долине;

„Питам се ста би било са Мустафом да је председник неке руске општине. Вероватно би га пронашли после 20.000 година у Сибиру као и оног мамута, у врло очуваном стању !” - коментарише један посетилац сајта “Вести”.

СТАРО И РАДИКАЛНО

Др Стојанча Арсић, заменик председника Скупштине општине у Бујановцу каже да га ова вест није изненадила и да из ње није сазнао ништа ново. Он каже да су и поруке и речник и њихови аутори већ свима на југу Србије јако добро познати, као и да је јасно да су ове поруке упућене малобројним албанским бирачима који још лутају.

- Све то што смо посредством агенција сазнали у суботу вече, јако добро нам је познато. Те поруке ја схватам као последњи вапај једне истрошене политике. То су поруке за дневно политичке потребе оних који не разумеју или не желе да схвате захтеве медјународне заједнице. Мислим да су њихови аутори  јако добро свесни тога - каже Арсић.

Слободан Драшковић, председник општине Медвеђа сматра да је цртање нових граница данас у Европи најобичнија лудорија и пуста жеља неких потрошених политичара. Он каже да људи који немају и не умеју да кажу ништа ново, што би користило квалитету живота и Срба и Албанаца на југу, сада желе да цртају нове границе.

- То су данас само пусте жеље радикалних албанских политичара и на југу Србије и на Косову. Мислим да им не треба придавати пажњу, јер су нови цртачи граница данас у Европи и свету и онако усамљени и изоловани - каже Драшковић.

На оваква размишљања његових колега са српске стране, др Стојанче Арсића и Слободана Драшковића, учесник Округлог стола у Гњилану, Рагми Мустафа има друкчији став. Он каже да је сада време да Албанци и Срби пронадју најбоље решење које ће онда бити гарант мира и стабилности у Европи.