Без публике нема ни филмова

На управо завршеном шестом међународном фестивалу документарног филма „Златна буклија“ у Великој Плани, документарац „Цар“, аутора Слађана Стојановића, камермана у врањском дописништву РТС освојио је награду за фотографију. Стојановићеви ранији документарци: „Горешњак“ (2005), „Магичне руке“ (2006), „Базен“ (2008), „Лела Врањанка“ (2008) и „Трифун бомбаш“ (2008), такође су носиоци бројних награда.

„Цар“ је ваш најновији филм и одмах је стигла награда...

- Фестивал „Златна буклија“ завршен је 29. априла у Великој Плани, а у конкуренцији за 20 награда у различитим категоријама учествовало је 78 документарних и етнолошких филмова из пет земаља. „Цар“, у продукцији дописништва РТС у Врању, добио је награду за фотографију. Задовољан сам јер је ово прва награда коју филм осваја, а девета коју добија Дописништво са међународних фестивала.

О чему се ради у филму? Ко је главни јунак?

- У филму се ради о Николи Станисављевићу Цару, самоуком музичару из Трговишта, који пева, свира, компонује, конструише и прави нове музичке инструменте... Како је за живот једног документарца најважније оно што се дешава после снимања, а то је приказивање, надам се да ћу бити у прилици да га пошаљем на још неке фестивале и ревије и да ће људи моћи да га погледају јер, без публике нема ни филмова.

Да ли због тога организујете ревију документарног филма „Документ“?

- „Документ“ организујем од 2006. и до сада их је било девет. Увек добро посећена, са пратећим програмом, из године у годину постаје све озбиљнија културна манифестација. Од 2009. ревија има нови концепт и представља селекцију филмова из најновије српске продукције. Тврдим да Врање има најквалитетнији програм у Србији, што није случајно јер сам намерно изабрао термин на крају сезоне када су сви фестивали завршени и када овде могу да се прикажу најбољи филмови.

Колико награде које ваши филмови доносе у Врање могу да помогну да „Документ“ постане фестивал?

- До сада је на „Документу“ приказано око 150 филмова из преко 30 земаља, а ревија је већ успела да однегује и своју публику. У Србији има веома мало фестивала оваквог типа и уколико град Врање подржи моју идеју да „Документ“ постане фестивал, постигли бисмо значајну ствар од које би сви имали користи. Али, тада би то подразумевало и много озбиљнији приступ стварима, више новца, жири...