Хапшење човека без лица

Тужилац за организовани криминал Миљко Радосављевић објаснио је да су ухапшени сарадници Дарка Шарића, а да је акција хапшења изведена у сарадњи Тужилаштва за организовани криминал и Безбедносно информативне агенције (БИА). Група се сумњичи да је у септембру 2009. године организовала примопредају и транспорт 990 килограма кокаина који је половином октобра исте године, као део укупне количине од 2.174 килограма, заплењен на јахти „Мауи“у Уругвају

Четвртак, 14. април, нешто пре 11 часова. Начелник Полицијске управе у Врању Слађан Велиновић позван је да хитно напусти један важан састанак. Брзо је процурила вест да је неко ухапшен, неко врло важан. Али, ко? Најужи круг функционера локалне власти нема информацију. Градоначелник Мирољуб Стојчић је одсутан. Кога питати? Време тече, а знатижеља расте.

Око 13 часова зову колеге из београдских редакција и питају ко је то доле ухапшен. Сада је већ јесно: када о важном догадјају у Врању сазнајемо преко Београда, значи да је у питању ексклузива.  Из поузданих извора сазнајемо да службени канали у врањској полицији и даље немају информацију. Начелник је недоступан. Београдске агенције још ништа не саопштавају.

ОД УРУГВАЈА ДО СЛОВАЧКЕ

Онда у 15.39 часова Б92 у рубрици „организовани криминал“ емитује вест агенције „Бета“ под насловом „Ухапшени због шверца тоне кокаина“. У поднаслову је стајало: „Ухапшени су Бобан С. из Варња, Марко Д. из Београда и Александра М. из Врања“. Тек онда су се усијале телефонске линије између Врања и Београда. Дилему ко су ухапшени, у 16.21 разрешавају РТС и Миљко Радисављевић, тужилац за организовани криминал.

- Полиција је привела три особе осумњичене да су у септембру 2009. године организовале примопредају и транспорт дела укупне пошиљке преко две тоне кокаина, заплењеног од групе одбеглог Дарка Шарића на јахти „Мауи“ у Уругвају - рекао је Радисављевић.

- Ухапшени су Бобан Стојиљковић и Александра Мишић из Врања и Марко Дабовић из Београда – прецизирао је Радисављевић.

Тужилац за организовани криминал је у наставку објаснио да су троје ухапшених сарадници Дарка Шарића, а да је акција хапшења изведена у сарадњи Тужилаштва за организовани криминал и Безбедносно информативне агенције (БИА). Група се сумњичи да је у септембру 2009. године организовала примопредају и транспорт 990 килограма кокаина који је половином октобра исте године, као део укупне количине од 2.174 килограма, заплењен на јахти „Мауи“у Уругвају, Јужна Америка. Тужилац је објаснио да се о овој пошиљци већ воде кривични поступци у Србији, Италији, Словенији, Бразилу и Уругвају, чиме је окончан још један преткривични поступак покренут поводом кријумчарења наркотика из Јужне Америке у Европу.

Тужилац Радисављевић је такође рекао да су Стојиљковић и Дабовић, ради организовања илегалног промета кокаина, у септембру 2009. године, преко Атине и Рима, путовали у Бразил. Дабовић је том приликом користио британску путну исправу на име Питер Арнолд на којој се налазила његова фотографија, док је Стојиљковић користио словачки пасош на своје име, с обзиром на то да је држављанин те земље.

- Стојиљковић је у Словачкој поседовао стан који су као своје пребивалиште пријавили Дарко Шарић и Бојан Станојковић. У току су претреси више станова и пословних објеката у Београду и Врању, које су користиле те особе - рекао је на крају тужилац Радисављевић.

Стојиљковић је, пренели су престонички медији, ухапшен на граничном прелазу Прешево, у тренутку када је намеравао да изађе из земље, а његова пријатељица Александра Мишић у Врању.

Те вечери све информативне емисије електронских медија у Србији почињале су овом вешћу и изјавама тужиоца Радисављевића, а сутрадан је иста вест била на насловним странама свих штампаних медија. Локални медији по обичају мало су се бавили овом темом и штуро о њој информисали. Стојиљковић је човек о коме се у Врању говорили са страхопоштовањем. Није ексцентричан, важио је за угледеног пословног човека од кога зависи егзистенција многих људи, и до хапшења за примерног члана овог друштва. Овде мало људи зна и како Ђура уопште изгледа – као да је човек без лица.

ИМОВИНА

Списак имовине који се везује за Стојиљковића подугачак је, али у надлежним институцијама нисмо добили одговор да ли се нешто од тога уопште води на његово име.
Према полицијским изворима, ту су Фабрика хлеба и млека, која и данас успешно послује и ужива велико поверење купаца, затим Фабрика грађевинског метеријала у селу Карадник код Бујановца која такође успешно послује. Ту су потом Сепарација песка и шљунка и Механизација, обе купљене од некадашњег врањског предузећа „Новоградња“. Куповао је, наводно, и плацеве на Бесној кобили. Исти извор каже да је Стојиљковић саградио преко 1.200 метара пословног простора и око 120 станова у неколико стамбених зграда. Ипак, оно по чему је Стојиљковић био посебно познат у Врању су две бензинске пумпе „Еуропетрол“. Обе су на атрактивним локацијама - једна у Улици Партизански пут, а друга на раскрсници код Фабрике хлеба и млека и обе јако добро раде. Еуро петрол се не води на Стојиљковићево име.
Овај извор тврди да је Стојиљковић за властите потребе саградио и луксузно опремио неколико великих објеката за становање.
- Ја мислим да он поседује око 30 теретних и путничких возила. Ту су цистерне за превоз нафте, нафтиних деривата и гаса, теретни камиони, путничка возила и џипови, од којих су два блиндирана. Сва ова возила је после хапшења запленила полиција - каже овај извор.

У Врању је, свих ових дана најчешћа тема разговора непокретна имовина коју, наводно, поседује Бобан Стојиљковић Ђура. Нагађало се шта ће се догодити са великим бројем запослених у неколико предузећа и на две бензинске пумпе.

„Врањским“ је у Служби катастра непокретности у Врању речено да је тој институцији, одмах по хапшену  Стојиљковића, из Београда ускраћено право да даје било какве информације о Стојиљковићевој имовини. Заинтересовани, речено нем је, о томе информације могу добити искључиво од господина Ненада Тесле, директора Републичког геодетског завода.

Врањске су најпре телефоном контактирале републичку Геодетску управу, где нам је речено да питања о непокретностима у власништву Стојиљковића пошаљемо електронском поштом. Међутим, до одласка овог броја новина у штампу (среда, 20.април) нисмо добили одговор. Без коментара о хапшењу Стојиљковића остало је и Републичко јавно тужилаштво, под чијим је окриљем и Тужилаштво за организовани криминал.

Тако смо ускраћени за одговоре на питања да ли је Стојиљковић саслушан и, уколико није службена тајна, шта је рекао приликом саслушања? Да ли је Стојиљковићу одређен притвор и ако јесте на који период? За шта је осумњичена Александра Мишић, која је ухапшена заједно са Стојиљковићем? Да ли ће Тужилаштво, као у неким сличним случајевима, тражити заплену имовине Бобана Стојиљковића, уколико постоје сумње да је стечена од криминала? Коначно, зашто је Стојиљковић ухапшен сада, иако је осумњичен да је кривично дело починио још пре скоро две године?

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)