АПОТЕКА ВРАЊЕ МОРА ДА УСТУПИ ДОКУМЕНТАЦИЈУ „ВРАЊСКИМ“

Јасмина Арсић, директорка Јавне установе Апотека Врање, мораће да уступи недељнику „Врањске“ документацију тражену по Закону о доступности информација од јавног значаја, пресудио је по жалби новинара „Врањских“ повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.

У решењу Повереника од 18. марта ове године наглашава се да је, након што Апотека није доставила документацију редакцији нашег недељника и обраде предмета по жалби, заменица повереника Станојла Мандић наложила Апотеци Врање да без одлагања, а најкасније у року од пет дана од пријема решења повереника, обавести новинара Дејана Димића, који је документацију тражио, да ли поседује информације, односно документе у којима су исте садржане.

У решењу се наглашава да Апотека мора доставити „документе у вези са тзв. бонитетима које Апотеци одобравају добављачи лекова и веледрогерије за период од 2006. до новембра 2010. године, а из којих се може сазнати висина прихода од попуста на куповину лекова (тзв. бонитета), у које сврхе је коришћен тако добијени новац, са тачним финансијским показатељима по ставкама, да ли и ко уплаћује новац на рачун апотеке или се попусти реализују кроз неке друге аранжмане са добављачима лекова“. Апотека ће морати да одговори и на захтев „Врањских“ којим су тражене информације о томе ко врши контролу над приливом и потрошњом наведених средстава.

Апотека, по налогу Повереника, такође мора доставити редакцији „Врањских“ све записнике са седница Управног и Надзорног одбора за период од 2007. до 2010. године, финансијске извештаје, годишње пописе за исти период, као и завршне рачуне за период 2007-2009. година, односно да уколико такве документе поседује достави новинару копије истих.

О извршењу овог налога Апотека Врање мора обавестити Повереника у року од седам дана од пријема овог решења.

Повереник у образложењу решења наглашава да није уважио примедбе Апотеке да се ова установа уговорима са добављачима обавезала на чување пословне тајне и да би се давањем информација изложила настанку велике штете јер Апотека, најпре, није доказала да би приступом тим информацијама могле наступити тешке правне и друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом јавности да зна. Није уважена ни примедба Апотеке да би достављање осталих информација подразумевало штампање и копирање „неколико хиљада страна“ извештаја, јер обим тражених информација по закону може бити само разлог за продужење законског рока за достављање информација, с тим да накнадни рок не може бити дужи од 40 дана од подношења захтева. На изговор из Апотеке да су информације које је тражила редакција нашег листа „доступне у земљи“, Повереник је одговорио констатацијом да је „право тражиоца информације да се захтевом обрати оном органу за кога сматра да је у поседу тражених информација, те да је са становишта Закона битно да ли су тражене информације у поседу тог органа власти (Апотеке), а не да ли траженим информацијама располаже неки други орган власти.