Да се најежиш

Још смо си мајмуни. Гледај, бре,  како нас шамарају, побише нас лактовима,
право у главу. Ће нас зашунтаве, скроз

Недеља поподне. Зубато сунце идеално за пријатељску утакмицу рагби 13, клубова Соко из Врања и Црвене Звезде из Београда. Стадион градски, блатњав, изрован након утакмице претходног дана између фудбалера прволигаша Динама и зонаша Ропотова. За рагбисте, такав терен је погодан за игру јер након њихове утакмице учини вам се као ровокопач да је прошао.

ОЧЕ НАШ

Утакмица је заказана за три поподне. Београђани су дошли на време и тачно у два почели да се загревају.

- Добро је, топло је, загревање ће бити краће. Да је снег, пола метра, као код нас, било би знатно дуже – каже један од тренера Звезде.

Загревање Звездиних рагбиста трајало је 45 минута. Почело је са лаганим трчањем, потом вежбама и на крају да се осети  јајолика лопта.

Рагбисти клуба Соко из Врања загревали су се пола сата, стручно под руководством тренера и играча, Дејана Шкарића Шкарета или Попа, зависно како га ко ословљава. Пред утакмицу са вицешампионом Србије адреналин код врањских рагбиста, који тренирају тек шест месеци, је нагло порастао. На трибинама се окупило стотинак гледалаца, слично као на уткамицама фудбалских суперлигаша ОФК Београда или Чукаричког.

Без обзира што је утакмица пријатељска, није било лекара нити кола Хитне помоћи. Из клуба је саопштено да се сами финасирају и да немају новац да плате оне који би, показало се касније, итекако били потребни. Потражена је помоћ др Јоце Костића, спортског лекара, који никог не одбија и познат је по томе што ради без пара, али он због приватних обавеза није могао да дође (види оквир).

Екипе су се, одвојено, окупиле око центра игралишта. Сагнуте главе, загрљени, из табора Београђана проломио се крик:

„Звездаааа“, што је тргнуло из дремежи житеље  Горњег и Доњег Шапранца.

Код соколова је било свечаније, чуло се:

„Нема повлачења – нема предаје“.

 Онда је будући поп Шкарић окупио момке и сви су у глас изустили „Оче наш“.

- Цел набрсна – устресе се поред нас један од млађих резервних играча који због повреде није могао да наступи.

РК 13 СОКО – РК 13 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
                    18:26 (14: 16)

Стадион градски, Гледалаца: 100, Судија: Влада Китановић (Београд); Кретање резултата: Шапоња 0:4 у 9, Ђорђевић 0:8 у 21, Шапоња 0:10 у 21, Стојменовић 4:10 у 25, Станковић 6:10 у 25, Златановић 10:10 у 29, Филип Стошич 14:10 у 35, Ђорђевић 14:14 у 37, Шапоња 14:16 у 37, Кртолица 14:20 у 47, Шапоња 14:22 у 47, Златановић 18:22 у 65, Пешић 18:26 у 71. минуту.

Врање: В. Милошевић, Б. Стошић, Ф. Стошић, Шкарић, Јефтић, Николић, Златановић, Д. Николић, В. Станковић, Д. Стојановић, Анђелковић, М. Стојановић, Јовановић, Стојменовић, Давитковић, Миленковић, М. Милошевић, С. Станковић.  

Црвена Звезда: Шапоња, Милановић, Ратковић, Билтић, Радојевић, Пулен, Додић, Кртолица, Пешић, Новитовић, Ч. Ђорђевић, И.Ђорђевић, Чалић, Бајић, Дедић.

Играч утакмице: Шапоња (Црвена Звезда).

Утакмица је почела и одмах се видело да су „соколови“ видно напредовали. У екипи Звезде, репрезентативци: Пешић, Ђорђевић и Чалић а ту је и Енглез,  Марк Пулен. Код „соколова“: Шкаре, Ивица, Вук, Јакша, Бале, Дејан, Милан, Влада, Филип… Храбри момци који не штеде себе.

- Још смо си мајмуни – виче један „соколар“ са стране – гледај, бре,  како нас шамарају, побише нас лактовима, право у главу. Ће нас зашунтаве, скроз!

- Удрите ги! Утепај га, издигни га, нека му пукне шкембе!  Тоооо… - чује се навијање поред клупе Врањанаца.

Београђани су уздржанији, види се да су из престонице. Намигују, гестикулирају рукама.

- Идемо тампон, Шапоња, Чала, и ти… - довикују са клупе.

Тампон је кад се испружи рука и одгурне противник у пределу груди и рамена. Али, београдски тампони су шамари, а потом и ударци лактовима у главу, груди, како ко налети.

ДОКТОР ЈОЦА

Злобници, којих има увек, кажу да је др Јоца био, на молбу Шкарића, на претходној рагби утакмици између екипа Соко и Ниша.
- Човек се толико уплашио кад је видео шта је све могло да га снађе, јер се кршни момци нису штедели, а он је у торби имао „освећену водицу“ и знање у глави. Нарочито кад му је судија објаснио улогу. „Ви, докторе кад дође до повреде одмах утрчите јер утакмица се не прекида. Било да му излети раме, ваздух из стомака, нема прекида“. „Како да утрчим, па ови остали има да ме прегазе“, завапио је др Јоца. Кад је почео да санира повреде, попут ишчашења, подлива и крварења, а све са празном торбом молио је Бога да се утакмица што пре заврши - прича један од очевидаца коме је др Јоца прирастао за срце.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)