Тако се то ради у Србији

Курир је прошле недеље дигао ларму пошто је Пореска полиција поднела кривичну
пријаву против једног Врањанца. Зашто се овај таблоид толико узнемирио?

Кривична пријава Пореске полиције против Врањанца Зорана Алексића за кривична дела пореска утаја и фалсификовање службене исправе, и сумње да је оштетио државу за 109 милиона динара неплаћеног пореза, о чему смо писали у прошлом броју, покренула је праву лавину написа у београдском таблоиду Курир прошле недеље. Ово можда и не треба да чуди ако се зна да је власник овог гласила Радослав Раја Родић (иначе у притвору због сумње у разне финасијске малверзације), испоставиће се, уско повезан не само са Алексићем већ и са компанијом ТИВ (Текстилна индустрија Врањска Бања), око које се дигла читава ујдурма. Курир је у први план избацио Стевана Банковића, директора врањске фирме Етиграф, исте оне коју је водио Алексић до пре коју годину, управо у време (октобар 2008. до јуна 2009.) које Пореска полиција повезује са кривичном пријавом за утају пореза.

ПРИНУДНА НАПЛАТА

Курир даље пише да је „Банковић директор Етиграфа у чијем су власништву машине и опрема ТИВ-а“ , те да му је, као директору, онемогућен приступ фабрици. Банковић као „ометаче“ наводи врањску фирму за обезбеђење „Блед“ и њеног представника Драгана Голубовића,  али не каже или су то новинари Курира заборавили да прибележе, да фирме са којима је повезан Бледу за услуге обезбеђења, а на основу уговора и извршних судских пресуда, дугују са каматама око 7 милиона динара. Да би се прича боље разумела, а на основу докумената у које смо имали увид,вратићемо се у не тако давну прошлост, у 2003. годину, када је ТИВ купио грчки држављанин Емануил Панагиотидис. Грк је тада купио око 80 одсто фабрике (20 објеката и око 7 хектара земљишта) и као власник уписан у листу непокретности бр. 769 у Катастарској служби у Врању. Део ТИВ-а који је купио регистрован је као ТИВ Интернационал, а мањи део остао је у статусу друштвеног предузећа (ДП ТИВ) које касније одлази у стечај. Агенција за приватизацију, као стечајни управник, 16. марта 2009. овај део фирме за 16 милиона динара продаје предузећу „Агроз“ из Зајечара, а примопредаја је извршена почетком наредног месеца, 9. априла. Међутим, овом догађају претходили су још неки без којих је тешко похватати конце у овој причи. Грку, из разних разлога, није ишло најсјајније, па 20. јула 2007. „Етиграф“ у поступку принудне наплате од ТИВ Интернационала на основу извршног решења бр 433-1221/05 од 23. марта 2005, за око 5,4 милиона динара на лицитацији у врањском Општинском суду купује све 64 машине које су се налазиле у фабрици. Овде треба напоменути да је порески дуг ТИВ Интернационала износио 15,7 милиона, да је вредност машина процењена на 7,4 а да их је „Етиграф“, који је тада представљао Алексић, купио за 5,4 милиона динара. Етиграф је, дакле, купио само машине, не и фабрику, односно земљиште и зграде. Негде у то време у причу се укључују још две фирме регистроване у Београду – АБЦ !!!!!!!Цомпанy!!!!!! и АБЦ Принтпак, а директор обе фирме је Банковић. Банковић је, иначе, директор и „Друштва за пружање интелектуалних услуга – правни и економски институт“, са београдском адресом Влајковићева 8, истом као и дневник Курир, али и фирме Белеге из Мале Иванче, која је својевремено купила машине штампарије Нова Југославија, што је друга али не мање занимљива прича. Ово друштво необичног назива је, да ствари буду до краја јасне, власник и Агроза из Зајечара, званичног купца мањег дела ТИВ-а.

СТЕВАН БАНКОВИЋ

НИСМО ДУЖНИ ГОЛУБОВИЋУ

У изјави за наше новине директор Етиграфа понавља наводе из Курира, према којима се Бледу не дугује ништа:
- Уговор са том агенцијом истекао је 2008. Касније су нас они обезбеђивали мимо наше воље. Већи део дуга им је исплаћен, а остатак је намирен тако што су они узели и продали неке машине. Голубовићу ништа нисмо дужни.

И, још једна дигресија: све побројане фирме, према подацима Народне банке Србије, налазе се у блокади која се мери стотинама милиона динара. Еелем, пошто је преко Етиграфа купио машине од ТИВ Интернационала, АБЦ !!!!!!Цомпанy!!!! покушава на све начине да дође у власништво и остале имовине те фирме. Како? ТИВ Интернационал 16. фебруара са Националном банком Грчке (НБГ у Србији) склапа уговор о кредиту 300.000 евра уз обавезу да га врати у 24 месечне рате, који обезбеђује хипотеком на име непокретности које поседује у Врањској Бањи. Скоро две године касније, 10. октобра 2007. због неблаговременог измиривања обавеза, НБГ пред врањским Општинским судом покреће поступак за намирење потраживања продајом заложених непокретности. Суд два дана касније доноси решење којим се доноси забележба на непокретности, па НБГ стиче право намирења. Следеће године долази до спајања НБГ и Војвођанске банке, која са АБЦ !!!!!!Цомпанy!!!! 27. јуна 2008. склапа уговор о уступању потраживања према ТИВ Интернационалу. На овај уговор жалбу је поднео правни заступник ове фирме, тврдећи да је овакав пренос потраживања немогућ без дозволе НБС, која, тврди се, није добијена. На основу тог уговора, већ следећег месеца, 19. августа 2008. АБЦ !!!!!!Цомпанy!!!! стиче хипотекарно, али не и власничко право над ТИВ Интернационал. Међутим, и поред тога, 23. октобра 2008. АБЦ !!!!Цомпанy!!!! продаје Агрозу, својој сестринској фирми, ТИВ Интеранционал за 462.913 евра.

Агенција за обезбеђење БЛЕД потражује од АБЦ, са каматама, а на основу извршних судских решења око 7 милиона динара. На основу докумената у које смо имали увид, Блед и АБЦ Компани су 30. августа 2007. склопили уговор за обезбеђивање обејеката ТИВ-а у Врањској Бањи, а последња уплата на рачун Бледа легла је 28. маја 2009. У међувремену, 1. децембра 2008. АБЦ Компани свој дуг према Бледу, који у том моменту износи 1,64 милиона динара, уступа АБЦ Принтпаку. У члану два овог уговора још стоји да ће се за остваривање права и обавеза који нису обухваћени документом, примењивати Закон о облигационим односима. Овај Закон, између осталог, регулише право повериоца да задржи ствари које су у власништву дужника. Када се дуг према Бледу нагомилао, ова агенција за обезбеђење почела је да примењује Закон о облигацијама,али уз сагласност повериоца. АБЦ Принтпак је, међутим, као заступника Агенције тужио Драгана Голубовића за ометање поседа, али је Општински суд у Врању маја 2009. тужбу одбацио као неосновану.

ДРАГАН ГОЛУБОВИЋ

ДУГУЈУ НАМ 7 МИЛИОНА

- Може Банковић да прича шта му је воља, али је закон на нашој страни. Блед има три извршна решења о наплати потраживања од његове АБЦ Компани, укупно 4,764 милиона динара, што са каматама износи око седам милиона. Осим тога, све њихове пријаве за наводно сметање поседа су одбијене. Видим да се у Куриру спомиње како смо ми некакви људи који су ван закона, а истина је да радимо поштено и професионално

„Суд је на основу доказа утврдио да тужиоци нису стекли законити начин за обављање редовне делатности у пословним објектима предузећа ТИВ Интернационал, што значи да исти немају активну легитимацију за вођење овог спора, а суду нису пружили правни основ за улазак у просторије ТИВ Интернационал“.

На другој страни, Блед је, ради наплате потраживања, тужио АБЦ Компани Трговинском суду у Лесковцу, који је, на основу вештачења, убрзо донео три решења о извршењу, укупне вредности 4,764 милиона милиона динара, без камата и осталих трошкова. Агенција Блед, која сада ради послове обезбеђења за ТИВ Интернационал, односно Емануила Панагиотидиса, још увек није наплатила своја потраживања, која са каматама и осталим трошковима износе око 7 милиона динара. На крају, али не и најмање важно: овај дуг далеко превазилази оних 5,4 милиона динара за колико је Етиграф купио машине на лицитацији на основу пореског дуга од ТИВ Интернационала.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ)