И по бабу, и по стричевима

Данијела Мишић је у Приштини завршила енглески језик, ћерка је Стане Смиљковић, декана факултета

Учитељски факултет у Врању, који ради у оквиру нишког Универзитета, важи за установу затворену, о чијем се раду само нагађа. Тек понекад до јавности  стигну приче о високим платама на факултету, протекцији, начину полагања испита и докторких студија, непотизму... Ово потоње некако је и највидљивије; Врање је мали град, а и ради се о људима. Међутим, ретки су професори спремни да јавно говоре о могућим злоупотребама, а ако се и одлуче на такав корак онда инсистирају на анонимности.

КУМА И ЋЕРКА

Један од оних који желе да под пуним именом и презименом проговори о аномалијама у овој установи је редовни професор филозофије васпитања и етике на Учитељском, Милан ТАСИЋ, човек који је завршио студије грчког, латинског, филозофије и математике. Према његовим речима, факултет је пун рођака, кумова, пријатеља и деце појединаца који ту раде или су радили, од администрације до амфитеатра.

- Данијела Мишић је у Приштини завршила енглески језик, ћерка је Стане Смиљковић, декана факултета. Нела Малиновић, доцент за методику наставе математике, докторирала у августу на Учитељском факултету, ћерка Тодора Малиновића, професора математике у пензији; његова снаха је магистрирала код свекра и чека се тренутак да постане асистент код заове. Малиновићев син је на постдипломском исто код оца. Нела Малиновић је студирала 9 година. Ћерка Боре Станимировића, који је 18 година био декан, истинског спиритус мовенса до дана данашњег за све што се дешава на факултету Љиљана Митић, живи у Београду и, по причању, није одржала ниједан час овог семестра. Потом, кума Борине ћерке, Буба Стојановић, је такође докторирала на Учитењском код Стане Смиљковић и сада је доцент. Администрација је пуна родбинских веза, али то нека буде мање важно – тврди Тасић.

Из овога се може закључити да на Учитељском владају „професори и њихова деца такође професори“, а Тасић наглашава да су због тога угрожена права оних професора који излазе из те и такве матрице. Према његовим речима, многи магистри и доктори наука из Врања нису могли да се запосле на овом факултету јер нису ни у каквим односима са онима који тамо одлучују.

–  На факултету се јасно чује: ''Овде се зна ко може да буде декан за следећих 50 година'' – каже Тасић и наставља:

МИЛЕ ИЛИЋ
Учитељски факултет однедавно има новог професора на новом предмету. Чувени социјалиста Миле ИЛИЋ, човек који је широј јавности познат постао по крађи избора 1996. У Нишу, овде предаје предмет државна управа и локална самоуправа са школским законодавством са звањем редовног професора. Илић је из анонимности поново изашао после избора 2008, када је његов СПС добио део власти у Нишу а он постао председник градске Скупштине.- За непостојећи предмет право, доведен је преко ноћи, да одлучује о нашим звањима на Већу у Нишу. Комуниста међу комунистима на факултету, на састанке не долази, али о многим стварима одлучује, и овде и у Нишу.

- Када је реч о професорима и њиховој деци, такође професорима, важи она народна да ивер не пада далеко од кладе. Свако би од нас волео да буде ако не баш дете Ајнштајна, а оно бар да се нађе на неком трагу његовог живота. Тако сам се и ја, рецимо, фотографисао са Јиргеном Хабермасом, филозофом - мада немам ништа заједничког с човеком. Јер ''они који знају'', знају и како најбоље до знања. Уз, нико од оних који преносе знање, а то су професори, не може имати ништа против онога ко жели да га стекне. Међутим, проблем почиње онда када деца професора ''генски мутирају'' и надаље нису као остали, па могу, ако хоће, да држе часове, али ако неће – неће! Њихово је да само следе своје жеље, ма какве биле, смишљају предмете за себе, штампају шта хоће... Парадоксално, али и даље нико не мари због тога, али питање је у следећем: зашто деца и родитељи сматрају да смо ми остали истинска претња њиховом успеху у животу, те да треба да поведу борбу на живот и смрт са нама? Рецимо, ако неко стане с неким у ходнику, а нису то код куће предвидели; или, ако се већ о декану факултета и председнику његовог Савета читаву деценију слушају најпоразније ствари, што би због тога, додуше у различитој мери, била укидана права осталих професора и асистената која нам припадају као што су учешће у телима Факултета и Универзитета, штампање и издавање рукописа ...

СУБОТИЦА И ЂЕВЂЕЛИЈА

Наш саговорник наглашава да само по себи није нелегално стећи диплому и докторат на Учитељском, али подсећа на приче које «допиру до професора».

- Додуше траљаво, факултет брине о форми, али до нас допире то да деца докторирају и магистрирају, а и још понеко из Суботице и Ђевђелије рецимо. Или, пак, деценију или две бивају плаћени професори из Ниша који готово да часове и не држе, а онда се појаве као ментори, потписници реферата и слично. Дакле, то је то, закључујемо ми да је прво замишљено друго, па онда прво; односно, професор из Љубљане (Марјан Блажич, п.а.), који наравно часове не држи, али жртва се исплати: на означена места потписаће увек, шта треба и кад затреба.