Можемо више од политичара

Дугогодишњи политички монолог српских и албанских првака тешко је бреме невладином сектору који је ту да „погура“ тамо где дипломатија наилази на препреке. Политичари, осим што једни друге не чују, не желе да обрате пажњу ни на цивилни сектор који је тренутно једина спона између две заједнице

Никола Јањић, регионални координатор „Моје иницијативе“, активистичког покрета „Иницијативе младих за људска права“ каже да млади Срби и Албанци имају пуно тога да поделе, да могу и желе да буду партнери.

НВО ТУРИЗАМ

- Постоје млади из Србије који никада нису били на Косову, а желили би да оду. Прошле године смо у оквиру програма „Визитинг“ водили младе из Врања у посету Косову и ондашњим органима власти, док је њихова младеж боравила у Београду. Званичници косовске владе приредили су пријем и одговарали на њихова питања. Сигуран сам да су посетиоци понели пуно лепих утисака и да су многима разбијене предрасуде када су видели да се на Косову живот нормално одвија. Много је битно што су видели да је Приштина безбедан град. Иако постоји велика воља код младих да унапреде односе и остваре контакте са Косовом, на жалост, слична јачина воље не постоји на државном нивоу. А са друге стране има и пуно младих са Косова који би желели да оду у Београд. Они жели да виде звездин стадион, РТВ „Б92“ и остале знаменитоси наше престонице - рекао је Јањић

Гордана Ристић из врањске НВО Генератор тврди да је јачање економских интереса оно што ће решити многе проблеме на овом кризном подручју.

- Тачно је да се Албанци са Албанцима више повезују али без обзира на то мислим да је бизнис мост сарадње. НВО сектор је јако значајан јер ми спајамо људе, чиме се тренутно наше владе не баве. Морамо радити на рушењу стеротипа и баријера. Створити место где се млади састају и руше препреке у глави, ту ја видим значај нашег рада – каже Ристићева.

Док је у многим главама целокупна ситуација као слика коју ствара разбијено огледало, према Белзиму Камберију из бујановачког Одбора за људска права, јачање овог сектора треба да буде битна ставка у смиривању тензија.

- Мислим да ми можемо брже и више урадити на повезивању него што то могу политичари и елите. Мени делује да цивилни сектор између Срба и Албанаца нема довољно сарадње што треба да рнормализујемо баш преко невладиних организација. Власти немају интерес да сарађују али би требало да нас погледају. У тренутном односу Београд - Приштина не видим никакву обострану политичку вољу везану за стање на Косову и југу Србије. Вероватно због тога и нема јаких НВО. Гледајући по било којим ставкама нема јаких а више од 10 година се ту инвестира. А пошто нема јаких не може се ни очекивати значајна сарадња у овом сектору између југа Србије и Косова – истиче Камбери.

УПУМПАВАЊЕ ПАРА

Александар Попов, директор „Центра за регионализам“ из Новог Сада не види боље дане за цивилни сектор који живи на „бурету барута“ јер је НВО сектору потребно више пара да би ојачале свој утицај.

- Ја сам мишљења да невладине организације са југа Србије више сарађују са таквим организацијама у свом окружењу, а не са оним са Косова. После ратних сукоба у Србији су се појавили страни финансијери који су „упумпавали“ новац у тај сектор. Међутим, то је било „кратког даха“ јер су након две године њихове донације значајно опале. Локалне власти би требало више пара да издвајају за невладине организације, на тај начин ће највише помоћи помоћи. Генерално гледано, НВО не може да добије на значају у будућности. Он се мора више појављивати у улози партнера, и то у свим сегментима. Чини ми се да њихов дугогодишњи рад и није дао велике резултате, јер на југу Србије мултиетнички односи нису добри - истиче Попов.