Врање као Грчка

Иако то нико не жели да призна, град се тренутно, са пуњењем буџета од само 40 одсто, са смањеним трансферима из републике и са потраживањима које је све теже наплатити, налази практично пред стечајем

Град Врање је, према оценама градоначелника Мирољуба Стојчића, у овом часу дужан око 350 милиона динара, а има намеру да дуг повећа за још најмање сто милиона. Овакав биланс далеко је изнад финансијских капацитета града, и више него забрињавајући у све несигурнијем времену. Иако то нико не жели да призна, град се тренутно, са пуњењем буџета који износи 1,421 милијарду од само 40 одсто, са смањеним трансферима из републике и са потраживањима које је све теже наплатити, налази практично пред банкротом. Сви који се баве парама у локалној самоуправи слажу се да ситуација никада није била тежа и, што је најгоре, излаз се не назире ни у једном правцу. Док демократе покушавају да из владе донесу неке паре, социјалисти кулирају и чекајући банкрот. Уз све то, користећи законске могућности, Врање и даље срља у задуживање које званичници правдају развојним плановима. Двојност, ако не и шизофреност локалне власти и овде се јасно види. Политички притисак који осећа ДС, а који тера ову странку да понешто од својих обећања и испуни, никако није у складу са планом социјалиста да се „ово“ на неки, било који начин, преживи. Зато СПС кочи, јер су они своје послове позавршавали одавно, а ДС гура, јер им се жури да на свој рабош упишу макар какав успех.

ШТА БРИНЕ ГРАДОНАЧЕЛНИКА

Према речима градоначелника Мирољуба Стојчића, Врање у овом часу од дугова има кредит код банке „Интеза“, из 2006. године за завршетак бране „Првонек“ у висини од 300 милиона динара, и који се редовно сервисира, са око пет милиона месечно, или око 60 милиона динара годишње. Стојчић рачуна да је у претходне четири године основни дуг по кредиту смањен за око 100 милиона динара, што ће рећи да је Врање, само на основу камата, платило 140 милиона динара до сада, или око 35 милиона динара годишње. Но, како се испоставило, то је само врх леденог брега.

- Оно што мене брине су дуговања града у висини од око 150 милиона динара за одређене пројекте и услуге. Ти дугови настали су после смањивања републичких трансфера, а односе се на радове преко Дирекције, Управе Бање, за неисплаћене личне дохотке... То је веома озбиљан проблем, и гледамо да ускраћивањем одређених субвенција омогучимо да град функионише. Колико ћемо у томе успети, видећемо – није оптимистичан Стојчић.

ДЕЦЕНТРАЛИЗАТОР

Било како било, према подацима из новог броја „Децентрализатора“, Врање као град има 87.288 становника, од којих убире укупно 1,161 милијарду динара годишње, или око 13.000 динара по становнику. У овом часу град је дужан око 4.000 динара по глави становника, а има намеру да се задужи још сто милиона, или укупно 5.150 динара по глави становника, што је отприлике горња граница до које сме да се иде. Али, где су ту текући трошкови, енергија, одржавање, плате, где је ту, на крају, развој?

Према његовим речима, Врање очекује ребаланс буџета надајући се републичким парама, без обзира што је град прошле године остао без 104, а ове чак без 150 милиона динара тих пара. Преведено на обичан језик, град асфалтира улице „на образ“, на „дођем ти“, дугује за плате, струју и телефоне, практично за све за шта се може дуговати. Проблем је, дакле, огроман, и уопште није утешна чињеница да је слично, или исто, и у другим срединама.

- Основно је да нам република врати наше паре, по закону. Друго, увели смо неке мере штедње у локалној управи, а покушавамо и да наплатимо одређена потраживања према нама, која отприлике износе око сто милиона – каже Стојчић.

Овај план изласка из кризе не делује превише озбиљно, јер Стојчић и даље влада својим омиљеним појмовима, као што су „смањење опште потрошње“ или „смањење броја запослених“. А криза је дубока, и тражи озбиљније резове. Њих за сада нема ни у најави, али зато се увелико спекулише о новом задуживању, као да је ово до сада мало. На последњој седници Скупштине, већина је одобрила ново задуживање, у висини од око 80 милиона динара, неопходних за комплетирање земљишта у индустријској зони у Бунушевцу, али и одређена средства, чија је висина у овом часу непозната, за замену азбестних водоводних цеви у граду. Није спорно да су ти послови неопходни, и да се једном морају одрадити, али је питање да ли је изабран прави час да се крене у такву авантуру. Главни човек за конверзију војног полигона у Бунушевцу у индустријску зону је Перица Јанковић, члан ГВ из ДС. Он је учествовао у преговорима са Војском на којима је коначно договорено да 110 хектара земље буду уступљени граду за одређени број станова за Војску. Е сад, да би се ти станови направили, неопходан је новац кога нема, па је ново задуживање једини излаз.

- Тренутак је добро изабран, јер по новом закону о гређевини трошкове ће сносити по пола Град и Влада. Узимамо кредит на пет година, са заиста мизерним каматама. Пројектована цена зграде, која је увек већа од реалне, је око 80 милиона динара за око 2.100 квадрата корисне површине. У питању је 27 станова од 29 до 65 квадрата, који ће бити прављени у Огледној станици. То нудимо Војци у замену за око 1,1 милиона квадратних метара у Бунушевцу – објашњава Јанковић.

ИНЦИДЕНТ ИЛИ ВАПАЈ

Према његовим речима, процену вредности земљишта направила је Пореска управа, и оно вреди око 44 милиона динара. Значи, неки станови остаће и локалној заједници, што је додатна зарада од читаве приче. А шта ће бити са земљиштем?

- Можемо, али и не морамо да га продајемо. Град једноставно нема боље решење за индустријску зону. Даћемо га и џабе, уколико оценимо да ћемо тамо добити довољан број радних места, која су нам најважнија. Сутра ту може бити и стамбена зона. Ради се о једном од најбољих послова последњих година – уверен је Јанковић.

ЗАКОНИ

Закон о јавном дугу дозвољава задуживање у висини од 50 одсто прошлогодишњих прихода, а годишња рата сме да досегне 15 одсто укупних прихода.
- Треба погледати и упоредити приходе из ове и прошле године, то ће одобравати Управа за јавни дуг, али банка је та која мора бити опрезна када даје кредит - објашњава Бранислав Стипановић из Министарства финансија. Он каже да тај посао прате буџетска инспекција и ревизија, која је тек у настанку, али и они ће се бавити тек законитошћу, а не и оправданошћу пословања локалних самоуправа.

Опозиција је подржала овај предлог, јер, како на Скупштини рече шеф ДСС-а Дејан Станојевић, „подржавамо све што је добро за напедак града“.

- Ово су паре које ће бити употребљене у изборној кампањи. Нека кажу народу да су то његове паре, а не заслуга актуелне власти – био је јасан и радикал Предраг Стојковић.

Право мишљење народа изнео је Новица Митић, одборник са листе Г17, који је устврдио да је и досадашње задуживање трошено на викендице и станове узимача кредита, што је изазвало велику буру међу позиционим одборницима, којима и Митић припада. Е сад, ако се зна да је овај испад прекинуо расправу о задуживању, поставља се питање да ли је инцидент намерно изазван, или је само лични Митићев вапај.

Утисак је да садашња власт мисли само на сутрашњи дан, јер је ситуација толико тешка да простора за више од тога готово и да нема. На крају, следи и најважније питање – Шта ће бити са Врањем? Хоће ли се деценијски утопијски социјалистички сан коначно урушити сам у себе, или ће чаробни штапић ипак бити нађен? Како сада ствари стоје, наде за будућност изузетно су танке.