Буквар се преводи десет година

Ја бих рекао да је суштина проблема у томе што српска страна није спремна на истински дијалог, што нема жељу даово питање реши, каже Неџмедин Ахмеди, начелник Друштвених делатнисти у општини Прешево.

Неџмедин Ахмеди, начелник Друштвених делатнисти у општини Прешево проблемом уџбеника на албанском језику бави и дуго и професионално.

- Са позиције начелника Друштвених делатности, сматрам да би било најбоље када би ученици имали уџбенике који би се штампали у Београду и који би у потпуности одговарали захтевима ученика албанске заједнице. Тога нема и дуго га неће бити, јер имам осећај да се власт тек сада озбиљно суочила са овим проблемом. А да би се он решио, биће потребне године – каже Ахмеди.

ВРАЊСКЕ: Господине Ахмеди, колико дуго траје проблем са уџбеницима за ученике Албанце?

АХМЕДИ: Проблем са уџбеницима на албанском језику за ученике основних и средњих школа у Прешеву и Бујановцу, траје колико и ова демократска власт - десет година. Да би проблем превазишли приморани смо да се довијамо на разне начине.

ВРАЊСКЕ: Како то да се довијате?

АХМЕДИ: - Лепо? Нормално је да албанска деца имају уџбенике. А када их немате овде, онда морате да их купујете у Гњилану, Приштини, Тирани. Да молите овога и онога да вам их донесе. Неки од тога и данас праве бизнис.

ВРАЊСКЕ: Рекосте десет година се говори о превођењу уџбеника?

АХМЕДИ: - Да, тако да је то произвело велике проблеме. Прво, наставницима који немају приручнике за методичку припрему наставе по програму Министарства просвете Републике Србије, а друго ученицима који су принуђени да целе године воде белешке и да уче из њих.

ВРАЊСКЕ: Хоће ли се то ускоро променити? Добијате ли нека обећања?

АХМЕДИ: - То питајте некога у Београду. Ја само знам да ова власт десет година није успела да албанским првацима преведе и штампа буквар. Зато ја не видим спремност Владе Србије, односно Министарства просвете да се на овај проблем стави тачка. Да се, дакле, коначно једном преведу ти уџбеници, одштампају и тако решимо проблем.

НЕМАМО ДОБРЕ ПРЕВОДИОЦЕ

- Превођење уџбеника није лак ни наиван посао. То је јако комплекснопитање. Ми се данас њиме бавимо зато што је држава хтела тако, што је довела до тога да у Београду, на Катедри за албанологију немамо људе који добро знају оба језика и који би се прихватили посла да преводе уџбенике. Бити преводилац за уџбенике значи достићи савршенство у познавању оба језика - каже Неџмедин Ахмеди.

ВРАЊСКЕ: Али министар Милан Марковић никада овде не дође а да не говори о уџбеницима?

АХМЕДИ: - Ја не знам шта говори министар Марковић. Ја причам о ситуацији на терену, у пракси. И поред наше воље да сарађујемо са властима Србије, да се ученицима обезбеде уџбеници какви им по закону припадају, држава је учинила тако мале и симболичне потезе.

ВРАЊСКЕ: Хоћете рећи да сте некоме од српских званичника нудили сарадњу по питању уџбеника?

АХМЕДИ: - Да. Ми смо у име општине на Косову преузели један списак од око 260 наслова уџбеника за  основне школе од првог до осмог разреда. Превели смо га и упутили Министарству просвете с пропратном молбом да нам се дозволи употреба тих уџбеника или барем оних важнијих.

ВРАЊСКЕ: Шта су вам одговорили?

АХМЕДИ: - До данас нам нису одговорили. Ево и другог примера. Ја сам прошле године у Гњилану купио 60 уџбеника. Књиге смо, преко једног члана Комисије за образовање при Координационом телу, послали за Београд. Понадали смо се да ће нас неко удостојити било каквим одговором. И опет одговора није било. Ево још једног примера, па ви оцените. Ја сам лично у Гњилану купио за прваке 400 буквара, 500 других књига, ЦД-а и прибора. Букваре сам лично допремио у Прешево, а све друго је пало у руке полицији.

ВРАЊСКЕ: Уџбеници за ђаке првог разреда у рукама полиције?

АХМЕДИ: - Тако нешто. Заправо цела пошиљка је у царинском терминалу и сада се припремају папири да за то одговара малолетни возач трактора у чијој приколици је све то пронађено. А знате због чега? Због тога што у отпремници из Гњилана пише "Република Косово", и што је све то стигло до Прешева алтернативним путним правцем, јер са папиром из Приштине не можемо легално прећи границу.

ВРАЊСКЕ: Ситуација није добра. Трпе највише они који су најмање криви?

АХМЕДИ: - Ми смо свесни тих последица по децу. Оног тренутка када је постало јасно да Србији смета што на документима стоји Република Косово, ми смо понудили да уџбенике купујемо у Тирани. Али ни за тај предлог нисмо имали партнера за разговор. Ја бих чак рекао да је суштина проблема у томе што српска страна није спремна на истински дијалог, што нема жељу да ово питање реши. Ја сам једном приликом, на састанку Сталне конгеренције градова и општина, где су присуствовали и званичници Министарства просвете, јасно и гласно рекао: ако нећете да нам помогнете реците да нећете; ако не можете, тражите помоћ - ми смо спремни за сарадњу.

ВРАЊСКЕ: Ипак, да овај разговор завршимо у оптимистичком тону. Како видите ову ситуацију у будућности?

АХМЕДИ: - Онако како ће и бити: избрисаћемо разлике и поделе, па ће наша деца поново студирати у Београду. Видите, ја за моје дете које је студент у Приштини, само за храну и смештај плаћам 200 евра. А, распитајте се: у Београдском „студењаку“ дом и храна не прелазе 6.000 динара.